ИГОР МИРОВИЋ И НЕНАД ШАПОЊА ПОСТАЛИ ЧЛАНОВИ АКАДЕМИКЕ БАЛКАНИКЕ ЕУРОПЕАНЕ Идеја културе без граница

На пленарној седници ове наднационалне институције, одржаној пре два дана у Скопљу, у Академију су примљени и бугарски песник Захари Иванов, затим проф. др Самоил Садикарио, један од иницијатора и први управник Музеја Холокауста у Скопљу, па др Зендел Абедин Шехи, албанско-турски професор политичких наука и дипломатије, ту је и македонска уметница са привременом адресом у Холандији Верица Пандилоска-Гичева, те кустос и ликовни критчар др Паскал Летијери, професор на Академији лепих уметности у Напуљу. Овом приликом је саопштено да је највеће признање Академије, награду која носи име првог њеног  председника Јона Карамитруа,  ове године добио португалски редитељ Тијаго Родригез, актуелни директор Међународног позоришног фестивала у Авињону.

- Повезивање балканских народа, држава и региона необично је важно данас, такорећи на средини 21. века. Балкан се накада од Тита Ливија називао Europa Prima. Данас, када су се изyмешали називи и смислови шта је Европа а шта Балкана, необично је важно уметничко искуство сарадње и комуникације са другим балканским језицима и народима. Радујем се што постоји једна оваква институција као што је Академика Балканика Еуропеана као жижнна тачка која обједињава овај простор, уметнике и научнике – битно је рећи да постоји и та научноа компонента. И мени је велика част да сам постао део ове академије и што ћемо у наредном периоду моћи да реализујемо неколико пројеката који су важни за све нас - изјавио је за „Дневник“ Ненад Шапоња.

Академика Балканика Еуропеана формирана је, подсетимо, 29. октобра 2017. године од 17 чланова Матичне комисије из свих 10 балканских земаља (Србију је представљао књижевник Владислав Бајац) у Националном позоришту у Букурешту, којем је тада био на челу познати позоришни редитељ и глумац Јон Карамитру, уметник који је био и један од првих министра културе Румуније после пада режима Чаушескуа. Он је био једногласно изабран за првог председника АБЕ. На истој изборној скупштини покренута је и веб ревија Bridges, која од тада постала  стваралачко огледало у домену културе, уметности и науке. 

- Академика Балканика Еуропеана је покренула један историјски ентузијазам да као прва наднацио- нална академска формација развија балканофилију, једну ретку дисци- плину која се супротставља политичким тенденцијама да се Балкан претвори у индустрију мржње, већ да он афирмише утопију „цивилизације љубав“, о којој су говорили Света солунска браћа Кирил и Методије још у деветом веку – изјавио је за „Дневник“ македонски драмски писац и дипломата Јордан Плевнеш актуелни први човек Академије. - Идеја нам је да кроз све конференције, антологије и манифестације, које смо покренули на књижевном, филмском, позоришном плану, са уклучивањем истакнутих прегалаца, из више области, оправдамо дефиницију познатог швајцарског писца Николаса Бувијеа из његове знамените књиге „Употреба света“, да је – Балкан срце Европе. Улогу Академике Балканике Еуропеане може се, дакле, упоредити са дефиницијом „оца Европе” Жана Монеа да, када би се Европа поново стварала, требало би да започне од културе. Ми смо уверени у то да би се Нови или Отворени Балкан управо могао градити на основама културе као заиста простор без граница.