GLUMAC LJUBOMIR BANDOVIĆ O SERIJI „SABLJA” NA RTS-u: Istina jedina nema alternativu

Osim toga, svakog ponedeljka po dve epizode stižu i na HBO platformu Maks, čiji korisnici mogu takođe da je prate. Serija je smeštena u 2003. godinu i prati dane nakon ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića. Policijskog inspektora Borisa Rakića, koji polako otkriva propuste unutar istrage, razotkrivajući lanac korupcije koji vodi do zločina iz devedesetih, igra Ljubomir Bandović. Glumac je za naš list istakao da će ova serija podići veliku i medijsku, ali i pažnju javnosti, te da smatra da će najveći značaj imati u repriznim prikazivanjima. 

– Mislim da će premijernim prikazivanjem da potvrdi ono što je Dragan Mićanović rekao, a to je da će prvi utisak serije ponovo da nas podeli, ali, ako smo pametni gledaoci, što bi trebalo da budemo posle pedesetak godina od kako postoji igrani program, shvatićemo da ova stvar treba da pomiri ideju o tome šta se desilo i to da istina nema alternativu i da je istina jedina stvar na svetu koja nema svoju drugu stranu – kazao je Ljubomir Bandović i dodao da ne zna da li će „Sablja” prikazati pravu istinu o događajima iz naše bliske prošlosti. – Ja znam istinu o svemu tome koju svi mi znamo. Ne znam druge istine.  Pristali smo na ovu istinu koju imamo o tom događaju i dokle god se ne pokažu dokazi da to nije ta istina, ja nemam u koju drugu da verujem.

Plašite li se buke koju bi ova serija mogla da proizvede?

– Ne, buke se ne plašim, jer ona nije postupak. Atentat je postupak, nasilje je postupak, a buka je buka... ja još ne čujem na jedno uho, pa kad legnem na ovo drugo briga me za buku. 

Kako pamtite taj 12. mart 2003. godine, o kojem serija govori?

– Toga dana sam, ako je ovo sve istina, šetao psa ispod linija vatre. Bio sam u parkiću ispod mesta događaja i jesam čuo pucanj. Možda i dva. Kada sam čuo pucanj uhvatio sam psa i znao da moram da idem odatle. 

Da li je bilo razmišljanja o tome da li treba da prihvatite ulogu policijskog inspektora kada vam je ponuđena? 

– Ne. Kada vas zovu Tagić i Stanković, odnosno mladi ljudi kada zovu za saradnju, ja samo kažem: „Šta i kad”? Ovo je dokaz, ne samo što se našeg posla tiče, već, generalno, dokaz da je smena generacija neumitna.

Dakle, ima nade za nove generacije?

– Nego šta. Oni su sami sebi nada, jer vrlo selektivno i lepo uzmu od nas šta im treba, a zanemare sve ono što smo mi, kao, mislili da je veliko.

Vaš junak je fiktivan, za razliku od nekih koje dobro znamo. Da li vam je bilo žao što niste imali priliku da tumačite stvaran lik?

– Ne. Reditelji su rekli da su čak i ovi fiktivni likovi napravljeni od komponenata nekih stvarnih, koji su bili na ovaj ili onaj način umešani ili pozvani da budu umešani u akciju „Sablja” i ubistvo. Navikli smo da pozorišni reditelji znaju da pričaju s glumcima i tu i tamo se desi ponekad da neko ume i zna da će kroz glumca dobiti ono što treba. To poverenje koje imate na setu na jedan način sa jednim, na drugi način sa drugim rediteljem daje taj dualitet, koji se onda proizvede i u karakteru. Ne možete jednodimenzionalno da igrate bilo šta da je funkcija u seriji. Ništa nas nije ujedinilo od svih dosadašnjih tragedija. Kako nam se dese tragedije mi se tako i dalje delimo... imamo po pet mišljenja nas četvorica. Mislim da će ovo ljude da podseti da je ubijen premijer jedne zemlje, muž neke žene, otac neke dece, kolega nekih ljudi u kancelarijama, da je ubijen čovek koji se stvarno trudio da nešto uradi. Ne znam da li smo zaslužili ovo da gledamo. Na osnovu utiska nakon odgledane prve dve epizode ja ne znam da li sam odavno na našem jeziku gledao nešto ovako kompletno. Sve radi za ovu seriju - i tišina, kamera, ton, montaža i muzika. Sve komponente. Presrećan sam što sam deo ovog projekta. Nadam se da će i u njihovim narednim projektima biti malo mesta za mene (smeh). 

Vladimir Bijelić