ГЛУМАЦ ЉУБОМИР БАНДОВИЋ О СЕРИЈИ „САБЉА” НА РТС-у: Истина једина нема алтернативу

Осим тога, сваког понедељка по две епизоде стижу и на ХБО платформу Макс, чији корисници могу такође да је прате. Серија је смештена у 2003. годину и прати дане након убиства српског премијера Зорана Ђинђића. Полицијског инспектора Бориса Ракића, који полако открива пропусте унутар истраге, разоткривајући ланац корупције који води до злочина из деведесетих, игра Љубомир Бандовић. Глумац је за наш лист истакао да ће ова серија подићи велику и медијску, али и пажњу јавности, те да сматра да ће највећи значај имати у репризним приказивањима. 

– Мислим да ће премијерним приказивањем да потврди оно што је Драган Мићановић рекао, а то је да ће први утисак серије поново да нас подели, али, ако смо паметни гледаоци, што би требало да будемо после педесетак година од како постоји играни програм, схватићемо да ова ствар треба да помири идеју о томе шта се десило и то да истина нема алтернативу и да је истина једина ствар на свету која нема своју другу страну – казао је Љубомир Бандовић и додао да не зна да ли ће „Сабља” приказати праву истину о догађајима из наше блиске прошлости. – Ја знам истину о свему томе коју сви ми знамо. Не знам друге истине.  Пристали смо на ову истину коју имамо о том догађају и докле год се не покажу докази да то није та истина, ја немам у коју другу да верујем.

Плашите ли се буке коју би ова серија могла да произведе?

– Не, буке се не плашим, јер она није поступак. Атентат је поступак, насиље је поступак, а бука је бука... ја још не чујем на једно ухо, па кад легнем на ово друго брига ме за буку. 

Како памтите тај 12. март 2003. године, о којем серија говори?

– Тога дана сам, ако је ово све истина, шетао пса испод линија ватре. Био сам у паркићу испод места догађаја и јесам чуо пуцањ. Можда и два. Када сам чуо пуцањ ухватио сам пса и знао да морам да идем одатле. 

Да ли је било размишљања о томе да ли треба да прихватите улогу полицијског инспектора када вам је понуђена? 

– Не. Када вас зову Тагић и Станковић, односно млади људи када зову за сарадњу, ја само кажем: „Шта и кад”? Ово је доказ, не само што се нашег посла тиче, већ, генерално, доказ да је смена генерација неумитна.

Дакле, има наде за нове генерације?

– Него шта. Они су сами себи нада, јер врло селективно и лепо узму од нас шта им треба, а занемаре све оно што смо ми, као, мислили да је велико.

Ваш јунак је фиктиван, за разлику од неких које добро знамо. Да ли вам је било жао што нисте имали прилику да тумачите стваран лик?

– Не. Редитељи су рекли да су чак и ови фиктивни ликови направљени од компонената неких стварних, који су били на овај или онај начин умешани или позвани да буду умешани у акцију „Сабља” и убиство. Навикли смо да позоришни редитељи знају да причају с глумцима и ту и тамо се деси понекад да неко уме и зна да ће кроз глумца добити оно што треба. То поверење које имате на сету на један начин са једним, на други начин са другим редитељем даје тај дуалитет, који се онда произведе и у карактеру. Не можете једнодимензионално да играте било шта да је функција у серији. Ништа нас није ујединило од свих досадашњих трагедија. Како нам се десе трагедије ми се тако и даље делимо... имамо по пет мишљења нас четворица. Мислим да ће ово људе да подсети да је убијен премијер једне земље, муж неке жене, отац неке деце, колега неких људи у канцеларијама, да је убијен човек који се стварно трудио да нешто уради. Не знам да ли смо заслужили ово да гледамо. На основу утиска након одгледане прве две епизоде ја не знам да ли сам одавно на нашем језику гледао нешто овако комплетно. Све ради за ову серију - и тишина, камера, тон, монтажа и музика. Све компоненте. Пресрећан сам што сам део овог пројекта. Надам се да ће и у њиховим наредним пројектима бити мало места за мене (смех). 

Владимир Бијелић