DNEVNIKOV MESEC ŽENSKOG ŠAHA – Sandra Đukić: Šah je prelepa igra i umetnost
Počeo je „Dnevnikov mesec ženskog šaha" i prvi intervju iz serijala je pred čitaocima.
Niš je jedan od najvećih šahovskih centara Srbije i iz njega dolazi i aktuelna prvakinja države u brzopoteznom šahu, ženski intermajstor Sandra Đukić.
Bivša šampionka Srbije u klasičnom šahu je, već više od decenije, jedna od najboljih šahistkinja u zemlji. Sa osvajačicom mnogih turnira u zemlji i inostranstvu smo u okviru serijala „Dnevnikov mesec ženskog šaha" razgovarali o njenim šahovskim počecima, povezanosti šaha i života, stanju u šahu u Srbiji i regionu, kao i o drugim temama.
Ko je imao najveći uticaj na vaš šahovski razvoj?
- Potičem iz šahovske porodice. Tata mi je intermajstor, a i brat je talentovan, ali kada je upisao Pravni fakultet opredelio se za struku. Igrao je u konkurenciji sa Borkijem Predojevićem, njih dvojica su uvek bili tu, prvo-drugo mesto. Najveći uticaj je imao moj otac, ali ne na način da me je forsirao, već da sam ja gledala njega, koliko je srećan dok igra, kada se vraća sa turnira, analizira partije, čita knjige. Takođe, on je bio trener mnogim niškim igračima, dolazili su kod nas kući, i na njima se videlo koliko su zapravo srećni. Tako sam ja videla šah kao nešto interesantno i uzbudljivo, pa sam i ja počela da igram.
U životu sam bez kalkulacija. To ne mogu da uporedim sa šahom. Šah je za mene, prelepa igra, puna kombinatorike, umetnost. Sa druge strane, život je, po meni, lepa stvar, živim od danas do sutra, i zahvalna sam za sve
Da li se vaš stil igre menjao u toku godina?
- Nije se posebno menjao, iako sam ja pokušavala. I dalje stojim iza toga da sam dosta dobra što se tiče strategije, ali da imam mana kada je taktika u pitanju. Mada mi mnogi kažu da sam dobra u dinamičnim pozicijama, ali zbog vremenske oskudice nisam uspela mnoge pozicije da realizujem, gde je trebalo taktički da dođem do pobede. Lakše mi je kada su strateške pozicije. Strategija i taktika su, negde, povezane. Možeš celu partiju igrati strateški, ali će se taktika pojaviti u nekom momentu, pa se može tako završiti, na ovaj, ili onaj način. Stil mi se nije menjao, ni repertoar nije trpeo veće izmene, iako sam uvodila nova otvaranja. Iza svake takve promene stoji mnogo rada i vremena. Svakako, snalazim se u svim otvaranjima, jer, kada si tolike godine u šahu, voliš i pratiš turnire, vremenom pohvataš dosta ideja.
Na koji način primenjujete lekcije iz šaha u privatnom i poslovnom životu?
- Ne primenjujem ih, svesno. Možda podsvesno. Mislim da sam za tablom prilično ista kao i u životu. U šahu imamo strategiju i taktiku, a često ti osetiš da je nešto najbolji potez i intuitivno, ali znaš da je tvom protivniku neugodniji ovaj ili onaj potez, ili način igre, da je, recimo, slabiji u završnici, ili strateški, ili kada je taktika u pitanju, ili da se slabije snalazi ako mu se napadne kralj, pa ćeš onda u tom smeru da nastaviš partiju. U životu sam bez kalkulacija. To ne mogu da uporedim sa šahom. Šah je za mene, prelepa igra, puna kombinatorike, umetnost. Sa druge strane, život je, po meni, lepa stvar, živim od danas do sutra, i zahvalna sam za sve.
Žene nisu oštećene
Na koji način mislite da se treba boriti protiv diskriminacije nad šahistkinjama?
- Možda postoji neka diskriminacija u šahovskom svetu nad ženama, ali je ženama, sa druge strane, lakše. Na primer, igraš open turnir, postoje ženske nagrade, gde svaka žena može uzeti i redovnu nagradu. S toga, ne smatram da su žene oštećene u šahovskom svetu. Nagrade na šampionatima su manje, i to nije fer, jer jednako radimo na šahu, dajemo novac za turnire i trenere. Opet kažem, postoje i otvoreni turniri, gde žena može uzeti i glavnu nagradu, u zavisnosti koliko je dobra i kako joj ide turnir. Ženama je teže, jer ima mnogo više muškaraca, i u nekom životnom smislu. Često se naleti na proste komentare na račun žena, na koje ne treba ni da se uzvrati, ali ako si tako vaspitan moraš. Inače, ne smatram da ima diskriminacije.
Šah iziskuje mnogo mentalnog ulaganja. Na koji način se regenerišete nakon niza turnira?
- Evropski klupski kup mi je treći turnir, nisam se ni vraćala kući. Kada vidim da imam više povezanih takmičenja presrećna sam. Bavim se šahom profesionalno, igram turnire, držim časove, sudim. Ceo moj svet je šah, pa kada dođe ovaj period od septembra do novembra, dolaze turska, makedonska, srpska liga, pa sada Evropski klupski kup, igrala sam otvorenu Prvu ligu Centralne Srbije. Dok sam na turnirima, ja sam presrećna, jer se osećam korisno. Kada prođu takmičenja, dođu dani bez konkretnih obaveza. Kada igram želim da igram što više, ali kada se vratim kući, treba mi oko tri dana da se odmorim i naspavam.
Često igrate u okolnim zemljama. Kako biste uporedili stanje šaha u njima sa Srbijom?
- Nisam videla značajnije razlike. Možda su uslovi, na nekim takmičenjima u inostranstvu bili bolji. Na primer, hotel ili sala za igru, ali to je maksimum. Ja ne mogu očekivati da ću biti isto tretirana ovde i u inostranstvu. Paradoks je da stranci budu uvek bolje tretirani od domaćih igrača. Što se tiče zemalja u okruženju, uslovi u Srbiji su mnogo bolji. Doduše, igrala sam Prvu hrvatsku ligu, i bili smo smešteni u odličnom hotelu, sala je bila fantastična. Isto tako sam i u Srbiji igrala na Staroj planini, gde su uslovi odlični. Bosna i Makedonija...imaš utisak da su siromašniji, iako se trude i da te ugoste i udovolje. Međutim, čak je i šah malo bolji u Srbiji.
U sledećem broju
U okviru „Dnevnikovog meseca ženskog šaha“ sledećeg četvrtka moći ćete da pročitate razgovor sa Jasminom Gajčin ženskim majstorskim kandidatom, koja beleži sjajne naučne uspehe i na doktorskim studijama u Irskoj.
Stefan Kostić
