ДНЕВНИКОВ МЕСЕЦ ЖЕНСКОГ ШАХА – Сандра Ђукић: Шах је прелепа игра и уметност
Почео је „Дневников месец женског шаха" и први интервју из серијала је пред читаоцима.
Ниш је један од највећих шаховских центара Србије и из њега долази и актуелна првакиња државе у брзопотезном шаху, женски интермајстор Сандра Ђукић.
Бивша шампионка Србије у класичном шаху је, већ више од деценије, једна од најбољих шахисткиња у земљи. Са освајачицом многих турнира у земљи и иностранству смо у оквиру серијала „Дневников месец женског шаха" разговарали о њеним шаховским почецима, повезаности шаха и живота, стању у шаху у Србији и региону, као и о другим темама.
Ко је имао највећи утицај на ваш шаховски развој?
- Потичем из шаховске породице. Тата ми је интермајстор, а и брат је талентован, али када је уписао Правни факултет определио се за струку. Играо је у конкуренцији са Боркијем Предојевићем, њих двојица су увек били ту, прво-друго место. Највећи утицај је имао мој отац, али не на начин да ме је форсирао, већ да сам ја гледала њега, колико је срећан док игра, када се враћа са турнира, анализира партије, чита књиге. Такође, он је био тренер многим нишким играчима, долазили су код нас кући, и на њима се видело колико су заправо срећни. Тако сам ја видела шах као нешто интересантно и узбудљиво, па сам и ја почела да играм.
У животу сам без калкулација. То не могу да упоредим са шахом. Шах је за мене, прелепа игра, пуна комбинаторике, уметност. Са друге стране, живот је, по мени, лепа ствар, живим од данас до сутра, и захвална сам за све
Да ли се ваш стил игре мењао у току година?
- Није се посебно мењао, иако сам ја покушавала. И даље стојим иза тога да сам доста добра што се тиче стратегије, али да имам мана када је тактика у питању. Мада ми многи кажу да сам добра у динамичним позицијама, али због временске оскудице нисам успела многе позиције да реализујем, где је требало тактички да дођем до победе. Лакше ми је када су стратешке позиције. Стратегија и тактика су, негде, повезане. Можеш целу партију играти стратешки, али ће се тактика појавити у неком моменту, па се може тако завршити, на овај, или онај начин. Стил ми се није мењао, ни репертоар није трпео веће измене, иако сам уводила нова отварања. Иза сваке такве промене стоји много рада и времена. Свакако, сналазим се у свим отварањима, јер, када си толике године у шаху, волиш и пратиш турнире, временом похваташ доста идеја.
На који начин примењујете лекције из шаха у приватном и пословном животу?
- Не примењујем их, свесно. Можда подсвесно. Мислим да сам за таблом прилично иста као и у животу. У шаху имамо стратегију и тактику, а често ти осетиш да је нешто најбољи потез и интуитивно, али знаш да је твом противнику неугоднији овај или онај потез, или начин игре, да је, рецимо, слабији у завршници, или стратешки, или када је тактика у питању, или да се слабије сналази ако му се нападне краљ, па ћеш онда у том смеру да наставиш партију. У животу сам без калкулација. То не могу да упоредим са шахом. Шах је за мене, прелепа игра, пуна комбинаторике, уметност. Са друге стране, живот је, по мени, лепа ствар, живим од данас до сутра, и захвална сам за све.
Жене нису оштећене
На који начин мислите да се треба борити против дискриминације над шахисткињама?
- Можда постоји нека дискриминација у шаховском свету над женама, али је женама, са друге стране, лакше. На пример, играш опен турнир, постоје женске награде, где свака жена може узети и редовну награду. С тога, не сматрам да су жене оштећене у шаховском свету. Награде на шампионатима су мање, и то није фер, јер једнако радимо на шаху, дајемо новац за турнире и тренере. Опет кажем, постоје и отворени турнири, где жена може узети и главну награду, у зависности колико је добра и како јој иде турнир. Женама је теже, јер има много више мушкараца, и у неком животном смислу. Често се налети на просте коментаре на рачун жена, на које не треба ни да се узврати, али ако си тако васпитан мораш. Иначе, не сматрам да има дискриминације.
Шах изискује много менталног улагања. На који начин се регенеришете након низа турнира?
- Европски клупски куп ми је трећи турнир, нисам се ни враћала кући. Када видим да имам више повезаних такмичења пресрећна сам. Бавим се шахом професионално, играм турнире, држим часове, судим. Цео мој свет је шах, па када дође овај период од септембра до новембра, долазе турска, македонска, српска лига, па сада Европски клупски куп, играла сам отворену Прву лигу Централне Србије. Док сам на турнирима, ја сам пресрећна, јер се осећам корисно. Када прођу такмичења, дођу дани без конкретних обавеза. Када играм желим да играм што више, али када се вратим кући, треба ми око три дана да се одморим и наспавам.
Често играте у околним земљама. Како бисте упоредили стање шаха у њима са Србијом?
- Нисам видела значајније разлике. Можда су услови, на неким такмичењима у иностранству били бољи. На пример, хотел или сала за игру, али то је максимум. Ја не могу очекивати да ћу бити исто третирана овде и у иностранству. Парадокс је да странци буду увек боље третирани од домаћих играча. Што се тиче земаља у окружењу, услови у Србији су много бољи. Додуше, играла сам Прву хрватску лигу, и били смо смештени у одличном хотелу, сала је била фантастична. Исто тако сам и у Србији играла на Старој планини, где су услови одлични. Босна и Македонија...имаш утисак да су сиромашнији, иако се труде и да те угосте и удовоље. Међутим, чак је и шах мало бољи у Србији.
У следећем броју
У оквиру „Дневниковог месеца женског шаха“ следећег четвртка моћи ћете да прочитате разговор са Јасмином Гајчин женским мајсторским кандидатом, која бележи сјајне научне успехе и на докторским студијама у Ирској.
Стефан Костић
