SKRIVENE TAJNE ZANATA Kako posao kazandžija opstaje u modernom dobu

Alat je zgusnuto poslagan sve na svom mestu kao u zubarskoj ordinaciji. Odatle izlaze, umetnički obrađene bakarne lepotice, lepo oblikovane, vitke i punije, manje i veće, crvenkastog sjaja koji vuče na nešto plemenito.

U ovoj radionici ističu, da bi napravio kvalitetan kazan, majstor mora uz podrazmevani talenat, da poznaje i tajne kovačkog, limarskog, bravarskog, tokarskog, modelarskog i zavarivačkog zanata.

Naš sagovornik Nenad LJ. Poparić ispekao je zanat od svog dede , ali se iškolovao kao jedini u razredu baš za tu oblast u Novom Sadu. Još malo pa će biti dvadest godina od kako je otišao u penziju, a posao je preuzeo da vodi njegov sin Igor.

„Deda je radio do 1974, ja sam nastavio do 2008. kada sam sa 40 godina radnog staža otišao u  penziju, a sin Igor potom je nastavio porodičnu tradiciju kazandžijskog zanata i proširio delatnost i na proizvodnju pića - destileriju. Još dok je deda moj vodio ovu radionicu na drugom mestu, imao je više alata, pored ručne i nešto mašinske obrade, nego druge kaznadžije. Inače, materijal je isti i onda i sada, glavni je bakar, koji je sada malo čistiji, odnosno niji reciklirani kao onaj za oluke, a onda i gvožđe. Sada ima novih materijala, recimo sada smo sa željeza prešli na prohrom, kao na primer kod bravarije“, kaže naš sagovornik.

Dodaje da njihovi kazani traju makar 25 godina.

„To znatno zavisi od održavanja. Proizvodimo razne vrste kazana, razlikuju se najviše po litraži, ali česti su periodi kada dominiraju oni oko 100 litara, ali i oni duplo veći. Takve tri možemo u standardnom ritmu da proizvedemo za oko mesec dana. Sada, ovim destilerijama koje su u ekspanziji su i oni od 350 litara malo“, kaže Nenad LJ. Poparić.

Kaže da rade sam sin i on, a da je problem je naći zainteresovanog i posvećenog majstora.

„Imali smo slučaj da smo primili mladića koji je završio bravarski zanat i došao je na obuku, imao je stečeno znanje iz škole na nivou nule, a posle tri meseca su tražili za njega sertifikat za kazandžiju. Bio je potpuno nezainteresovan da nešto nauči i bez ikakve stručne znatiželje. Ja sam, kao i moj naslednik Igor, stalno nešto zapitkivao u vezi s poslom i upijao tajne zanata. Očito, imamo problem oko školovanja za  stare zanate“, zaključuje Poparić.

Igor navodi da su dosta kazana izvezli u Ameriku, najčešće našim ljudima koji ih naručuju za rančeve u okolini Njujorka kao i u Arkanzas, Portugaliju, u region... Najveći kazan od čak 750 litara, otišao je za Teksas.

Posla ima, a i destilerije rade punom parom. Proizvode se i bakrani sudovi za  domaćinstva i ugostiteljstvo. Nije lako, ima i visokih temperatura, ali proizvodi se nešto na čega tvorac može da bude ponosan.

Ovi ljudi su se očito pronašli u svom poslu i to kroz generacije, što je u ovim brzim vremenima ravno podvigu.

 M. Vujačić

Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.