REZON: Od šanca na periferiji do najpoželjnijeg mesta za život

Za 276 godina od kada samostalno, po volji naroda, bira svoje predstavnike, mnogo toga se promenilo. Ali, Novi Sad je i dalje zajednica u kojoj složno živi više od 20 nacija, koje povezuje isti cilj - uspešan Novi Sad. Novi Sad po meri Novosađana. Mnogo toga je urađeno u prethodnih 276 godina. Novi Sad je od neugledne varoši, izrastao u megapolis. Početkom 20 veka, kad nije imao struju ni vodovod, i kad je brojao oko 30.000 duša, niko mu nije davao te šanse.

Može se reći da je Novi Sad, tokom poslednja tri veka živeo američki san. Ranije se izborio za nezavisnost, ali je za relativno isto vreme, uspeo da pređe put od šanca na krajnjoj periferiji do kapije Evropske unije. Novi Sad je od najudaljenije i najnevažnije varoši stigao do Evropske prestonice kulture. I Evropske prestonice mladih. I biće svetska prestonica knjige.

To nije došlo samo od sebe. Svaka generacija dala je svoj doprinos. Mnogi su zaslužili pohvale. Jedan broj njih više od pokude. Većina se, u granicama svog umeća borila za bogatstvo i prosperitet svih. Jedna generacija za svoj lični berićet. Njih su vodile intrige, rasipništvo i korupcija. Eno ih i danas građanima prodaju iste obmane i iste opsene. Sećanje na njih je gore od košmara. Učinak im se može izmeriti samo brojem otpuštenih radnika i brojem zatvorenih fabrika. U njihovo vreme upropašteno je sve što je stvoreno za prethodne 252 godine. Strah od njihovog povratka na vlast još uvek je tako velik da Novosađani ne mogu da se opuste čak ni sada kad mnogo bolje žive. I kad ne strahuju za svoju egzistenciju.

Na kraju 2012, posle 12 godina propadanja i 10 godina stagnacije u ratu i sankcijama, Novi Sad je imao loše izglede. Naprednjaci kažu da se sve promenilo tokom tri gradonačelnička mandata Miloša Vučevića. Da je on uspeo da Novi Sad podigne iz teškog nokauta i osovi ga na noge. Da je uspeo da ga oporavi i da danas, 12 godina kasnije, stoji čvršće nego ikad i posle novih škola, vrtića, ulica i bulevara gradi tri nova tri mosta. Kažu, da je za deset godina otvoreno 12 fabrika i zaposleno više od 43.000 ljudi. Da su u međuvremenu, tokom dve godine Đurićevog upravljanja gradom, otvorene još dve fabrike, a da je broj novozaposlenih premašio 47.000. Tvrde da su izgrađene ulice tamo gde ih nikad nije bilo. A nije ih bilo u velikom broju i gradskih i prigradskih naselja. Izgrađeni su novi bulevari. Zgrada Zavoda za hitnu pomoć. Dva nova doma zdravlja. Devet novih vrtića. Muzičko-baletska škola sa koncertnom dvoranom. Mnoga prigradska naselja, posle decenija čekanja dobila su kanalizaciju i kanalizacione kolektore, koji će svoj puni smisao dobiti kad se izgradi centralni prečistač otpadnih voda.

Đurić je imao mnogo lakši posao nego Vučević. Nasledio je u gradskoj kasi 2,5 puta više novca nego što ga je grad imao 2012, na početku prvog Vučevićevog mandata. Nasledio je projekte tri nova mosta, dve nove škole i još četiri nova vrtića.

Opozicija kaže - ništa nije urađeno, samo je sve unazađeno. Nijedno osporavanje nije verodostojno bez provere. Protivnici SNS-a smatraju da se Novi Sad najbrže i najkvalitetnije razvijao u doba komunizma. Izostavićemo oksimoron da komunizam hvale deklarativno najljuće demokrate i porveriti gola fakta.

Pre početka Drugog svetskog rata bile su 94 male fabrike i zanatske radionice, u njima je radilo 5.500 radnika. Za 44 godine, od stvaranja SFR Jugoslavije do njenog raspada otvoreno je 20 novih velikih fabrika i proširen kapacitet jednog broja predratnih firmi. Od 1945. do sunovrata 1989. zaposleno je 50.000 ljudi, od čega 30.000 u industriji.

SNS kaže da je sve brojivo, merljivo i uporedivo. Prema njihovim podacima, za samo 12 godina, od jeseni 2012. do septembra 2024. otvoreno je 14 velikih fabrika, i više desetina malih i srednjih preduzeća i zaposleno 47.000 ljudi. Samo 3.000 manje, nego u celoj komunističkoj eri, dugoj skoro pola veka. I kažu, evo - to je Vučevićev rezultat. I dodaju dva nova doma zdravlja. Devet novih vrtića, Muzičko-baletsku školu. Dva nova parka. Nove ulice. Nove bulevare, stotine kilometara nove vodovodne i kanalizacione mreže, novu fabriku vode.

Naprednjaci kažu, to su argumenti koji potvrđuju da je Miloš Vučević najuspešniji gradonačelnik u istoriji grada. Kažu da ga je nasledio u rasulu, ali da nije kršio ruke i naricao nad senkama prošlosti. Znao je da Novi Sad nema luksuz da stagnira. Da se moraju otvoriti nove fabrike i zaposliti ljudi. Da se javni sektor mora reformisati i ubrzati urbanizacija grada. Kao dokaz da je bio u pravu naprednjaci nude činjenicu da je budžet grada dostigao 43 milijarde dinara i da je postao najpoželjnije mesto za život u regionu.

Ako je tako, Đurić ima priliku da uradi mnogo. Ima odličnu startnu poziciju. I svog čoveka na čelu Vlade. Svog prethodnika i svog mentora. Zajedno mogu da stvore uslove da kredo o napretku preraste u tapiju neopovratnog prosperiteta i bogatstva Novog Sada i Novosađana. A 2028. će dati odgovore na to.

Milorad Bojović

Autor je stručnjak za odnose s javnošću