Ma koliko da smatramo kako smo racionalni i svesni jedine (?) stvarnosti u kojoj nam je dozvoljeno da odživimo svoj život, uvek dođe bar jedan – zastrašujući? prijatan? – san na koji ne možemo da delujemo, koji ne možemo svesno da kontrolišemo i koji kao da nam kazuje: izvini druže, budi pametan, budi razborit, ali nisi ti taj koji ima nadzor i kontrolu nad zbiljom u kojoj opstojavaš.