Ма колико да сматрамо како смо рационални и свесни једине (?) стварности у којој нам је дозвољено да одживимо свој живот, увек дође бар један – застрашујући? пријатан? – сан на који не можемо да делујемо, који не можемо свесно да контролишемо и који као да нам казује: извини друже, буди паметан, буди разборит, али ниси ти тај који има надзор и контролу над збиљом у којој опстојаваш.