Prevaranti prave nove firme i pljačkaju milione

 Da bi se ovakvim pljačkama stalo ukraj dobro je da se donese najavljeni  zakon o diskvalifikovanim biznismenima, ali to neće biti dovoljno ako se problem ne reši sistemski i u ceo postupak ne uključi Poreska uprava, kaže za “Dnevnik” konsultant u Mreži za poslovnu podršku Dragoljub Rajić.

Elem, Agencija za privredne registre uskoro će formirati listu diskvalifikovanih biznismena, a da bi se ovakakav spisak i napravio biće usvojen Zakon o privremenom ograničenju prava obavljanja privrednih i drugih delatnosti. Taj novi propis trebalo bi da zaustavi praksu da se osniva nova firma, “čista” od dugova, kada stara više ne može da se izvuče iz problema. Da se nastavi poslovanje, a da za  prevaru niko nikada ne plati račun.

Zakon predviđa formiranje registra diskvalifikovanih lica, a registracija u APR-u će biti zabranjena vlasnicima, direktorima, članovima nadzornih i upravih odbora – čija firma ima problem. Prema poslednjem predlogu zakona, koji je ušao u javnu raspravu, registracija će biti zabranjena ukoliko stara firma bude u blokadi 120 dana. Trenutno je, inače, od 335.000 privrednih subjekata, njih oko 15 odsto u blokadi više od 120 dana.



U jedinstveni registar, koji će biti javan, unosiće se mere koje donese sud ili organi uprave, zatim mere ukoliko je otvoren stečajni postupak i podaci o blokadi poslovnog računa. Takođe, APR će odbijati registracionu prijavu sve dok su te informacije u registru.

– Zakonodavni okvir u Srbiji je takav da kada neko zatvori firmu, a nije vam platio, možete eventualno da ga tužite za prevaru ili prijavite to policiji. Razultati takvih pokušaja su da u 2,8 odsto slučajeva neko ko je oštećen može da nadoknadi štetu – kaže  Rajić. – Po tom stepenu dobijene odštete Srbija se nalazi na dnu evropske lestvice. Dakle, ukoliko želimo da u Srbiji imamo strane investitore i razvijemo domaće kompanije, moramo da promenimo privredni ambijent i zaštitimo savesne firme.

Rajić ponavlja da je dobro da se usvoji najavljeni zakon i prevaranti izbace iz igre, ali napominje i da ono što je predloženo u nacrtu nije dovoljno. Jer, pojašnjava, nove firme za stare gazde-prevarante može formirati i neki njihov radnik, dalji rođak ili bilo ko drugi ko je spreman da za neku novčanu nadoknadu uđe u mutne igre.



– Da bi se sprečile prevare neophodno je da se uključi Poreska uprava i to tako što će pre gašenja firme detaljno proveravati poslovanje onoga ko je podneo zahtev – kaže Rajić. – Takođe, morao bi se ostaviti rok od nekoliko nedelja ili meseci od momenta podnošenja zahteva do samog odobrenja gašenja firme, kako bi se detaljano proverili svi aspekti poslovanja - kako su nastali gubici i dugovi.A to, po rečima našeg sagovornika, ne može da radi Agencija za privredne registre, već jedino inspekori Poreske uprave.



– Kada bi Poreska uprava proveravala, mogla bi lako da utvrdi da li neko gasi firmu zato što je zbog poslovnih razloga zapao u probleme, ili mu je namera da napravi prevaru. Ako papiri pokazuju da nekom posao ide loše a naručio je pre mesec dana ili pre pola godine veliku količinu robe za veliku sumu novca, a sada naprasno želi da ugasi firmu i dugove ostavi neplaćene, onda je jasno da je posredi namera da se napravi prevara.



Tada bi inspektori Poreske uprave prijavu podnosili Tužilaštvu, a prevarante bi morale da čekaju višegodišnje zatvorske kazne i prodaja imovine kako bi se nadoknadila šteta. To je jedini način da se spreči gašenje prezaduženih firmi i osnivanje novih, uz nastavak poslovanja i prevara.Ovo je, uostalom, i evropska praksa: bilo bi bolje da ne izmišljamo toplu vodu nego da primenim ono što se pokazalo efikasnim, poručuje je Rajić.



  Dejan Urošević

Zaustaviti formiranje fantomskih preduzeća



Rajić kaže da je suština u tome da se spreči olako zatvaranje zaduženih firmi i spreči formiranje fantomskih kompanija, jer jedno se nadovezuje na drugo. Fantomske firme su tzv. peračice para, a postoji nekoliko tipova. Najpre, to su one koje osnivaju vlasnici neke druge već postojeće firme, koja nagomilava dugove. Vlasnik zato otvara rezervnu firmu, da bi u slučaju stečaja mogao preko nje da nastavi da radi. “To je posledica opšte krize potraživanja, jer se godišnje sedam do 10 odsto dugovanja uopšte ne naplati”, kaže Rajić. I ovaj tip je onaj o kome govori najavljeni zakon. Međutim, to nije sve.



Drugi slučaj je, kaže sagovornik „Dnevnika”, kada kroz proces javnih nabavki treba izvući neki novac iz javnih preduzeća, gde se pojavljuju firme sa izmišljenom biografijom koje uzimaju te poslove. Rajić napominje da takve firme kod nas uveliko rade, jer je to jedno od obeležja sistema u kojem vlada velika pravna nesigurnost, rokovi plaćanja se ne poštuju, privredni sporovi traju godinama, a nikako ni da se završi reforma pravosudnog sistema. „U takvim uslovima veoma je lako da se pojavite i osnujete firmu, da uzmete robu i usluge, napravite lažne reference i veb sajt, a onda uzmete nečiji novac kroz robu ili usluge koje ne platite”, upopzorio je Rajić.