(FOTO) „I NA ’STONSE’ ILI NA BRAMSOVE SONATE LJUDI IDU IZ SLIČNIH RAZLOGA”! "ROK EL KLASIKO" U NOVOM SADU Stefan i Nele zajedno, kao Gile i Čajkovski

Spojeva klasike i roka je dosad bilo, ali ovog puta je to na potpuno drugačiji način. Ovaj svojevrsni muzički eksperiment podrazumeva zaista spojeve određenih rok pesama i klasičnih dela, a kako je to zamišljeno, govorili su na današnjoj konferenciji za novinare Stefan Milenković i Nenad Janković, odnosno Nele Karajlić.   

- Postojali su bendovi koji su svirali klasičnu muziku, i koji su izvodili klasična dela na svoj način, sa svojim instrumentima. Postoje i danas klasičari koji na svojim instrumentima izvode rok muziku, ali ovo do sada nije niko uradio, a to je da klasično delo ubaci u rok pesmu, i da ono samo po sebi sraste u tu pesmu toliko prirodno, da vi ne znate gde je taj prelaz između rok muzike i klasike. Zato to treba videti, jer je to jedinstven slučaj u svetu - objasnio je Nele Karajlić.

Uz Neleta Karajlića i Stefana Milenkovića, nastupiće i bend "Osiromašeni uranijum", koji čine: klavijaturista Vladimir Đedović, gitarista Ivan Zoranović, gitarista Aleksandar Crnatović, bubnjar Igor Jovčić i tenor Nemanja Crnatović. Nastupiće i GRMI - gudačka reprezentacija mladih instrumentalista, koju čine: violina Sofija Glavičić, violončelo Magdalena Matić, violina Olivera Mitrović, viola Anja Milošević, violina Jovana Savić i violina Dunja Stojković.

Iz muzeja na železničku stanicu

Kad gledamo istoriju umetnosti, odnosno istoriju muzike, s ove tačke, iz 21.veka, mi ne pravimo razliku između Baha i Šostakoviča, ukazuje Nele Karajlić, iako između njih ima trista godina razlike. Ili, ne znamo tačno da li je Mocart stariji, ili Betoven.

- A, kad gledate trenutnu situaciju u današnjoj muzici, popularnoj, vi znate da su "Stonsi" stariji od "Kande, Kodže i Nebojše". E, šta će biti za sto, trista godina, kad nama bude ništavna ta vremenska razlika, između onoga što se dešava danas i onoga šta će se svirati za sto ili dvesta godina? To je ono što je mene najviše privuklo ovom konceptu. I, druga stvar, 21. vek je vek koncepta. To je vek u kojem su se ne samo žanrovi, nego različite tehnike, počele mešati. Jedno je kad stavite Mona Lizu u Luvr, a drugo je kad Mona Lizu izvadite iz Luvra, i stavite na Železničku stanicu u Novom Sadu. Ona dobija potpuno novu dimenziju, iako je ista slika. Mi smo uzeli Šostakoviča, ili Bramsa, ili Betovena, iz muzeja, i stavili ih, uslovno rečeno, na železničku stanicu - opisuje Nele Karajlić.   

Ova gudačka reprezentacija mladih instrumentalista, po rečima Stefana Milenkovića, osmišljena je još pre tri godine za svetsko "Ekspo" u Dubaiju, kako bi nas tamo predstavljali, na nekoliko koncerata. Nakon toga se došlo na ideju da oni budu i deo ovog projekta.

_ Što se tiče repertoara, tu ima interesantnih spojeva. Recimo, imamo "Devil In The Business Class", to nam je bila jedna od prvih pesama, spojena sa Šostakovičevim oktetom za gudače, kompozicijom koju šira publika možda ne poznaje toliko, a neverovatno je dramatična, intenzivna i kreativna. To je, u stvari, možda bio prvi korak, kada smo shvatili da se tu otvara jedan interesantan nesvakidašnji svet, gde poznate stvari mogu da postanu jedno novo delo, a opet, da je prepoznatljivo za oba ta sveta, i za klasiku i za rok - pomenuo je Stefan Milenković.

Ima još sličnih spojeva koje će publika čuti na ovom koncertu. Recimo, pesma "Gile šampion" i "Labudovo jezero" Čajkovskog. Ili ,"Tri ratna havera" i Betovenova simfonija, spoj koji ljudi nisu čuli, dodao je Stefan Milenković, i najavio još neke neočekivane eksperimente.

- Imamo jedan najveći eksperiment do sada neizveden: Stefan nam peva u jednoj pesmi, a imamo nameru da ga kandidujemo za sledeću "Pesmu Evrovizije" - upozorava Nele Karajlić kroz smeh.       

Inače, njihov prvi susret dogodio se 1980, kada je Nele Karajlić imao 18, a Stefan Milenković tri godine. Nele Karajlić, opet duhovito, primećuje kako su tada obojica započeli karijere, Stefan sa tri godine, a on sa 18. Prateći potom karijeru Stefana Milenkovića, Nele Karajlić je rekao da je posećivao njegove koncerte, a jedan od njih, kada je svirao Bramsova dela na Kolarcu, bio mu je, kako je istakao, uzbudljiviji od koncerta "Rolingstonsa",  na kojima je bio još dok su imali četrdeset godina, a ne osamdeset.

- Međutim, ono što je mene najteže pogodilo, to je kad sam video da Stefan svira sa Vlatkom Stefanovskim. Tad sam bio pravo ljubomoran, i rekao sam: E, kad - tad ću Vlatko da ti ukradem violinistu. I, igrom slučaja smo se sreli sa Vlatkom negde na nekim turnejama, i kaže meni Vlatko: Vidim ukrao si mi violinistu - ispričao je Nele Karajlić.

Za ovakav muzički spoj Stefan Milenković navodi da je sva muzika izraz ljudskog bića, izraz naših postojanja, naših tendencija, emocija, misli,  i samo se razlikuje medijum, odnosno jezik, ali suština je ista.

 - Kad smo to prepoznali, i uz pomoć Ane Krstajić, naše mlade kompozitorke, koja nam je pomogla da prevedemo te jezike, jedan na drugi, da to spojimo, ispostavilo se, naravno, da se u oba sveta to poklapa, odnosno da se preklapa, i da se u tom spoju pojavljuje jedinstvo. I, vidite da, bez obzira da li ljudi idu na "Stonse" ili na Bramsove sonate, na kraju krajeva, idu iz sličnih razloga, idu na jedno ljudsko iskustvo, idu na opuštanje, na priču, na uzbuđenje. Samo su različiti itenziteti, ali i rok i klasika i te kako imaju mnogo zajedničkog, i zajedničkih itenziteta - istakao je Stefan Milenković.

N. P-j.