SUSRETI: DŽON SEVIDŽ - OD FORMANOVOG BUKOVSKOG DO ČOVEKA KOJEM JE SAMO STALO DO PRIJATELJA „Često postanem negativan”

Kako uopšte na karijeru glumca utiče jedna takva uloga kao što je uloga Kloda Bukovskog u filmu Miloša Formana.

- Novi Sad je prelep grad - prvo je što mi je rekao kad smo se upoznali na Somborskom filmskom festivalu. - A ko ti je to na majici?

Kad je čuo odgovor - Sigmund Frojd, razgovor je nepovratno izgubio formu intervjua. Otkrio sam da ima sina koji se bori sa mentalnom bolešću, da mu je omiljeni film u poslednje vreme upravo film o Sigmundu Frojdu i njegovim poslednjim danima (Freud’s Last Session), sa omiljenim mu glumcem Entonijem Hopkinsom... Drugim rečima, Džon Sevidž skoro da i nije više glumac. On je čovek s kojim možete da pričate o velikom spektru tema, a inspiriše ga najviše politika i mogućnost prevazilaženja ratnog stanja i siromaštva u zemljama trećeg sveta, kako je za to skovala pojam upravo njegova rodna Amerika.

- Mnogi ljudi su ga kritikovali, zbog načina na koji je Frojd predstavljen - nastavio je Sevidž svoju priču - Ali meni se veoma dopala njegova argumentacija o tome kako mi ljudi možemo da imamo jednu takvu predstavu kao što je predstava Boga.

Pokušavajući da ga vratim na iskustvo u Novom Sadu, sa mjuziklom “Kosa” u Pozorištu mladih, dobio sam samo kratak odgovor da je za njega sve to bilo izuzetno. Zatim je sam nastavio:

- Često su me pitali je li Bukovski stvaran. To je to! Bukovski je postojao. Miloš ga je poznavao, samo što je on živeo u Čehoslovačkoj.

Vraćajući se na priču o Frojdu, rekao je da nam je svima potrebno malo pomoći s vremena na vreme. Govorio je o potrebi za naučnim istraživanjima, a ne načinu na koji živimo - tako da nam je stalno potrebno još, još, još.

- To nas dovodi do strašnih kriza. A način na koji smo do sada živeli, u društvima čija je snaga dolazila iznutra, ili iz prirodnih elemenata, slobodno, nije nam bio dovoljan, jer je trebalo napuniti mnogo praznih džepova - ironičan je bio Sevidž. - To nas danas koštas mnogo straha i nasilja. Znam da često postanem veoma negativan, a to je osećanje koje imam trenutno. Međutim, postajući svestan toga, postajem svestan i svoje zahvalnosti da sam u mogućnosti da podržim svog prijatelja Lazara. To što je on doživeo je istina za mnoge.

Podsećanja radi, Džon Sevidž već neko vreme dolazi u Sombor kod svog kolege glumca i prijatelja Lazara Rajića, u Americi poznatijeg pod prezimenom Rokvud. Lazaru je ovde nedavno objavljena i biografija, a bili su prvi poznati glumci iz međunarodnog sveta filma, koji su podržali osnivanje Somborskog filmskog festivala.

- Napustiti svoju zemlju, doći u Ameriku, što bi trebalo da bude ispunjenje cilja, doprineti kulturi te zemlje... To je nešto što su pokušali milioni. Malo je onih koji uspeju. Ljudi znaju da budu istrajni i to je ono na šta možemo da se oslonimo za budućnost.

Igor Burić