СУСРЕТИ: ЏОН СЕВИЏ - ОД ФОРМАНОВОГ БУКОВСКОГ ДО ЧОВЕКА КОЈЕМ ЈЕ САМО СТАЛО ДО ПРИЈАТЕЉА „Често постанем негативан”

Како уопште на каријеру глумца утиче једна таква улога као што је улога Клода Буковског у филму Милоша Формана.

- Нови Сад је прелеп град - прво је што ми је рекао кад смо се упознали на Сомборском филмском фестивалу. - А ко ти је то на мајици?

Кад је чуо одговор - Сигмунд Фројд, разговор је неповратно изгубио форму интервјуа. Открио сам да има сина који се бори са менталном болешћу, да му је омиљени филм у последње време управо филм о Сигмунду Фројду и његовим последњим данима (Фреуд’с Ласт Session), са омиљеним му глумцем Ентонијем Хопкинсом... Другим речима, Џон Севиџ скоро да и није више глумац. Он је човек с којим можете да причате о великом спектру тема, а инспирише га највише политика и могућност превазилажења ратног стања и сиромаштва у земљама трећег света, како је за то сковала појам управо његова родна Америка.

- Многи људи су га критиковали, због начина на који је Фројд представљен - наставио је Севиџ своју причу - Али мени се веома допала његова аргументација о томе како ми људи можемо да имамо једну такву представу као што је представа Бога.

Покушавајући да га вратим на искуство у Новом Саду, са мјузиклом “Коса” у Позоришту младих, добио сам само кратак одговор да је за њега све то било изузетно. Затим је сам наставио:

- Често су ме питали је ли Буковски стваран. То је то! Буковски је постојао. Милош га је познавао, само што је он живео у Чехословачкој.

Враћајући се на причу о Фројду, рекао је да нам је свима потребно мало помоћи с времена на време. Говорио је о потреби за научним истраживањима, а не начину на који живимо - тако да нам је стално потребно још, још, још.

- То нас доводи до страшних криза. А начин на који смо до сада живели, у друштвима чија је снага долазила изнутра, или из природних елемената, слободно, није нам био довољан, јер је требало напунити много празних џепова - ироничан је био Севиџ. - То нас данас коштас много страха и насиља. Знам да често постанем веома негативан, а то је осећање које имам тренутно. Међутим, постајући свестан тога, постајем свестан и своје захвалности да сам у могућности да подржим свог пријатеља Лазара. То што је он доживео је истина за многе.

Подсећања ради, Џон Севиџ већ неко време долази у Сомбор код свог колеге глумца и пријатеља Лазара Рајића, у Америци познатијег под презименом Роквуд. Лазару је овде недавно објављена и биографија, а били су први познати глумци из међународног света филма, који су подржали оснивање Сомборског филмског фестивала.

- Напустити своју земљу, доћи у Америку, што би требало да буде испуњење циља, допринети култури те земље... То је нешто што су покушали милиони. Мало је оних који успеју. Људи знају да буду истрајни и то је оно на шта можемо да се ослонимо за будућност.

Игор Бурић