OD MUZIČARA DO GLUMCA Boda Ninković otkrio koje uloge su mu NAJDRAŽE, a za kojima ŽALI

Gostujući u emisiji "Kec na jedanaest" na televiziji K1, Boda je govorio o svojim počecima kao muzičar, o prvom upisu i povratku na Fakultet dramskih umetnosti, kao i o izazovima i uspesima koje je doživeo tokom svoje bogate karijere.

- Trudim se da što manje provodim vremena u situacijama koje stvaraju probleme, jer zašto bih uzalud trošio vreme. Najviše se trudim, prvenstveno sa porodicom, da sve ono što možemo rešimo razgovorom. Problemi se javljaju, ali svaki može da se reši. Osnova svega je komunikacija - rekao je Boda. - Postoji jak uticaj da nas potpuno dovede do površnosti. Upali smo u jedno kolo, jer kada bismo analizirali zašto jurimo i gde, realno nemamo pojma. Novac nam je postao gazda, žalosno je, ali to je već pitanje mere. Meni je život postao mera. Šta je mera? Šta je dovoljno? Imamo gde da živimo, imam automobil, imam penziju, još uvek mogu da radim, možemo malo i na more, za mene je to dovoljno. Ljudi su dovedeni u situaciju da zavise, to je ozbiljan problem - dodaje Boda.

Boda ističe da ako stalno jurimo za nečim u životu, često osećamo nezadovoljstvo.

- Dovoljno je da se svrati u neki kafić i sve je jasno. Svi sede za stolom i svako gleda u svoj telefon, što je katastrofa. Moramo biti zauzeti da bismo što manje koristili mozak. Sitnice su pravo zadovoljstvo, dok jurimo za obećanjima koja nam se stalno nameću, to ne može biti istinsko zadovoljstvo. Treba postavljati realne ciljeve koji su dostižni. Previsoki ciljevi često izazivaju nezadovoljstvo - dodao je.

Boda Ninković je pre dve-dve i po godine je otišao u penziju, zbog koje su mu se u životu prioriteti promenili

- Promenilo se to što sam na neki način postao vlasnik svog vremena. Kada ste u radnoj obavezi, morate da idete da odradite posao bez obzira na svoju volju. Sada to nije slučaj. Napravio sam malu pauzu u pozorištu svojom voljom, što ne znači da neću više igrati, već igram povremeno.

Boda je karijeru prvo započeo kao muzičar.

- Svirao sam kao gitaru, ali sam više komponovao i pevao. Radio sam songove za jednu amatersku predstavu u Smederevu 1974. godine, Prvo sam krenuo sa muzikom, a onda sam u pozorištu menjao neke ljude koji nisu bili tu, i meni se to dopalo. Usledila je nova predstava, dobio sam neke nagrade. Meni je moj pokojni kum rekao da probam na FDU. Zato sam i upisao iz cuga, jer nisam bio opterećen da moram.  To se njima dopalo - priča Boda.

On je otkriva zbog čega je prvi put napustio FDU:

- Tu se ide od prvog koraka, a ja sam već igrao velike uloge u amaterskom pozorištu, učinilo mi se malo usporeno. Odlučio sam da se vratim u Smederevo i ponovo sam upisao glumu sedam godina kasnije - priča Boda.

On objašnjava kako je došlo do povratka na FDU.

- Pobedili smo 1979. godine u Zaječaru i trebali smo da snimimo ploču kao nagradu, što je bilo ludilo. Međutim, posle tri meseca, početkom 1980. godine, četvorica članova benda dobiju poziv za vojsku i tu je nastala pauza. To leto iskoristio sam da radim kao konobar u Crikvenici. Nakon nekih mesec dana dobio sam telegram, poziv za vojsku. Dok smo se mi posle pokupili, dve godine sam bio u nekoj vrsti vakuma. Onda sam došao na genijalnu ideju, bio sam u dobrim odnosima sa sekretaricom FDU-a, da se raspitam šta je potrebno za produkciju. Ona me sasluša, i kaže mi: 'Kakva produkcija?! Vlada Jeftović prima prvu klasu ove godine.' Zakazala mi sastanak i odem kod njega, pet minuta smo razgovarali, rekao mi je samo da ovog puta nema kofera, Smedereva i da nema ničega. Dolazim ja na prvi čas sa nekom akt tašnom, oni su svi mislili da sam ja asistent. Sačekao nas je Vlada i predstavio me kao novog kolegu. Oni su se već svi znali sa prijemnog, ali nam je trebao samo jedan dan da postanemo prijatelji za ceo život - priseća se Boda.

On je otkrio i koje uloge su mu najdraže.

- Vreme smrti mi je veliki ozbiljan posao i prezadovoljan sam. Koža je toliko dobra i zdrava produkcija, koju u Banjaluci rade baš kako treba - kaže Boda i otkriva za kojom ulogom žali:

- Ostala je jedna žal. Početkom 90-ih je izašao mjuzikl 'Don Kihot' na Terazijama. To je bio toliko dobar mjuzikl, igrao je pokojni Dragan Laković. On je odigrao dve ili tri reprize i umro. Pozvao me tadašnji upravnik, vežbao sam mesec dana i na prvoj probi na sceni, Danica Maksimović kreće song, i ođednom stade orkestar, hor. Okrenem se, svi plaču. Tako nekoliko puta. Nikada takve odluke nisam donosio, ali sam se u tom momentu samo okrenuo, zahvalio i otišao - pričao je Boda.

Glumac se prisetio i svog kolege Mande.

- Imao je poslednjih par dana vidljive znakove. Žalio se na bolove. Raspadao se oko Buhe, pokušavajući da sve složi. Tog dana je saznao da nema dozvolu. To je bila samo kap u prepunoj čaši. Došao je da odigra i desilo se šta se desilo. Bio sam ljut, čak sam u tom trenutku i psovao njemu, jer je sam mislio da je to mogao da spreči, ali tako je kako je - kaže Boda.

On otkriva da je Mandin najmlađi sin Andrija primljen na FDU.

- Kaže Branka Pujić, koja je u komisiji, da mu je kretanje, isto kao Makijevo - zaključio je Boda Ninković.

K1info