ОД МУЗИЧАРА ДО ГЛУМЦА Бода Нинковић открио које улоге су му НАЈДРАЖЕ, а за којима ЖАЛИ

Гостујући у емисији "Кец на једанаест" на телевизији К1, Бода је говорио о својим почецима као музичар, о првом упису и повратку на Факултет драмских уметности, као и о изазовима и успесима које је доживео током своје богате каријере.

- Трудим се да што мање проводим времена у ситуацијама које стварају проблеме, јер зашто бих узалуд трошио време. Највише се трудим, првенствено са породицом, да све оно што можемо решимо разговором. Проблеми се јављају, али сваки може да се реши. Основа свега је комуникација - рекао је Бода. - Постоји јак утицај да нас потпуно доведе до површности. Упали смо у једно коло, јер када бисмо анализирали зашто јуримо и где, реално немамо појма. Новац нам је постао газда, жалосно је, али то је већ питање мере. Мени је живот постао мера. Шта је мера? Шта је довољно? Имамо где да живимо, имам аутомобил, имам пензију, још увек могу да радим, можемо мало и на море, за мене је то довољно. Људи су доведени у ситуацију да зависе, то је озбиљан проблем - додаје Бода.

Бода истиче да ако стално јуримо за нечим у животу, често осећамо незадовољство.

- Довољно је да се сврати у неки кафић и све је јасно. Сви седе за столом и свако гледа у свој телефон, што је катастрофа. Морамо бити заузети да бисмо што мање користили мозак. Ситнице су право задовољство, док јуримо за обећањима која нам се стално намећу, то не може бити истинско задовољство. Треба постављати реалне циљеве који су достижни. Превисоки циљеви често изазивају незадовољство - додао је.

Бода Нинковић је пре две-две и по године је отишао у пензију, због које су му се у животу приоритети променили

- Променило се то што сам на неки начин постао власник свог времена. Када сте у радној обавези, морате да идете да одрадите посао без обзира на своју вољу. Сада то није случај. Направио сам малу паузу у позоришту својом вољом, што не значи да нећу више играти, већ играм повремено.

Бода је каријеру прво започео као музичар.

- Свирао сам као гитару, али сам више компоновао и певао. Радио сам сонгове за једну аматерску представу у Смедереву 1974. године, Прво сам кренуо са музиком, а онда сам у позоришту мењао неке људе који нису били ту, и мени се то допало. Уследила је нова представа, добио сам неке награде. Мени је мој покојни кум рекао да пробам на ФДУ. Зато сам и уписао из цуга, јер нисам био оптерећен да морам.  То се њима допало - прича Бода.

Он је открива због чега је први пут напустио ФДУ:

- Ту се иде од првог корака, а ја сам већ играо велике улоге у аматерском позоришту, учинило ми се мало успорено. Одлучио сам да се вратим у Смедерево и поново сам уписао глуму седам година касније - прича Бода.

Он објашњава како је дошло до повратка на ФДУ.

- Победили смо 1979. године у Зајечару и требали смо да снимимо плочу као награду, што је било лудило. Међутим, после три месеца, почетком 1980. године, четворица чланова бенда добију позив за војску и ту је настала пауза. То лето искористио сам да радим као конобар у Цриквеници. Након неких месец дана добио сам телеграм, позив за војску. Док смо се ми после покупили, две године сам био у некој врсти вакума. Онда сам дошао на генијалну идеју, био сам у добрим односима са секретарицом ФДУ-а, да се распитам шта је потребно за продукцију. Она ме саслуша, и каже ми: 'Каква продукција?! Влада Јефтовић прима прву класу ове године.' Заказала ми састанак и одем код њега, пет минута смо разговарали, рекао ми је само да овог пута нема кофера, Смедерева и да нема ничега. Долазим ја на први час са неком акт ташном, они су сви мислили да сам ја асистент. Сачекао нас је Влада и представио ме као новог колегу. Они су се већ сви знали са пријемног, али нам је требао само један дан да постанемо пријатељи за цео живот - присећа се Бода.

Он је открио и које улоге су му најдраже.

- Време смрти ми је велики озбиљан посао и презадовољан сам. Кожа је толико добра и здрава продукција, коју у Бањалуци раде баш како треба - каже Бода и открива за којом улогом жали:

- Остала је једна жал. Почетком 90-их је изашао мјузикл 'Дон Кихот' на Теразијама. То је био толико добар мјузикл, играо је покојни Драган Лаковић. Он је одиграо две или три репризе и умро. Позвао ме тадашњи управник, вежбао сам месец дана и на првој проби на сцени, Даница Максимовић креће сонг, и ођедном стаде оркестар, хор. Окренем се, сви плачу. Тако неколико пута. Никада такве одлуке нисам доносио, али сам се у том моменту само окренуо, захвалио и отишао - причао је Бода.

Глумац се присетио и свог колеге Манде.

- Имао је последњих пар дана видљиве знакове. Жалио се на болове. Распадао се око Бухе, покушавајући да све сложи. Тог дана је сазнао да нема дозволу. То је била само кап у препуној чаши. Дошао је да одигра и десило се шта се десило. Био сам љут, чак сам у том тренутку и псовао њему, јер је сам мислио да је то могао да спречи, али тако је како је - каже Бода.

Он открива да је Мандин најмлађи син Андрија примљен на ФДУ.

- Каже Бранка Пујић, која је у комисији, да му је кретање, исто као Макијево - закључио је Бода Нинковић.

К1инфо