INTERVJU: SINIŠA ILIĆ, JEDAN OD KUSTOSA PROJEKTA „EVROPSKI PAVILJON 2024” I mitovi su deo kulture

Nakon ovog uvodnog dešavanja, projekat će se realizovati kao putujući paviljon u obliku četiri broda koji plove po četiri evropske reke - Dunavom, Rajnom, Vislom i Težom, pre konačnog susreta u Lisabonu u okviru završnog umetničkog programa u novembru 2024. Plovidbe će trajati tokom septembra i oktobra ove godine, a kustosi će biti deo umetničkih posada brodova.

 Ovaj putujući paviljon, kako navode organizatori, pratiće geografske konture Evrope sa fokusom na alternativne centre i kretanja, teritorije i zajednice, kao i na perspektive i geografije periferija. Jedan od kustosa manifestacije, Siniša Ilić, govori za „Dnevnik” o ideji ove neobične manifestacije.

 Šta za Vas kao kustosa predstavlja naziv manifestacije „Liquid Becomings “? Ako je (jedna od) tema evropski identitet, da li je ideja „postajanja“ građenje nekog novog identiteta ili načina na koji se o njemu razmišlja?

 – U naslov su upisani nestalnost, prekarnost, kretanje, meandriranje, promene, različlite putanje i vremenski okvir koji izmiče brzini i kapitalističkoj produktivnosti. Ideja nije stvaranje identiteta, već omogućavanje vremena koje ljudi provode zajedno, u prostoru razumevanja i solidarnosti, pokušavajući da dekonsturišu hijerarhije umetničkih procesa. Da, komplikovan i nestabilan, ali uzbudljiv proces.

 Putovanja kroz četiri evropske reke će započeti u septembru i oktobru, a završiće se u novembru u Lisabonu. Kakav je „plan putovanja“ kroz Dunav i šta će se sve dešavati tokom tog putovanja?

 – Kičma svakodnevice svake posade biće oblikovana rečnim tokom i njenom dinamikom. Pristajaće se uz obalu, i ideja je da se tokom puta susrećemo sa sadržajima, koji su, da tako kažem usput, naseljima i njihovim stanovnicima i istorijama, graničnim prelazima, prirodom, zvucima, životinjama, istorijskim lokacijama, njihovim bivanjima i narativima

 Koliko je za ovaj projekat važno promišljanje samih kustoskih koncepata izlaganja u nacionalnim paviljonima?

 – Liquid Becomings nije koncipiran iz ugla nacionalnih paviljona. Upravo suprotno, on okuplja veliku heterogenu grupu ljudi, sa različitim poreklima i mestima odakle dolaze, i pokušava da razume okvir koji prevazilazi identitetske pripadnosti.

 Kako se manifestacija odigrava na četiri broda i u jednom gradu, koliko ste kao kustosi iz raznih zemalja bili koordinisani u pogledu ovih dešavanja?

 – Putovanja će biti različita, u zavisnosti od samih putnika i ruta kojima će se brodovi kretati. Donekle oni zavise od iskustava i umetničkih praksi ali njihovo mesto susreta jesu mesta problemskog razumevanja društvenih procesa, specifičnih mesta, rečnih tokova… Okupljanje svih tih iskustava desiće se u završnom lisabonskom susretu, gde će i javnost, publika i učesnici moći da ih sagledaju.

 „Susreti i razgovori, obedi, rituali i priče biće prevedeni u nove evropske mitologije koje razvijaju umetnici i građani“, navodi se u opisu projekta, a povodom završnog događaja u Lisabonu. Zašto baš „mitologije“ i da li je kroz ovaj projekat vidite „mit“, odnosno jednu moguću varijaciju istine (a ne „istinu kao takvu“) kao nešto što nosilac evropskog ili bilo kog drugog, fluidnog identiteta?

 – Bez obzira da li smo skloni mitovima ili ne, oni su deo kultura i živimo uz njih. Digitalna paradigma i relativna dostupnost informacija i različitih glasova današnjice u mnogome ih preispituje, ali i stvara nove. Ideja je da se kroz susrete mitovi dekonstruišu i razumeju. Susreti su zamišljeni kao manje formalni, oni kroz koje može da se polemiše i ne samo verbalno, nego i različitim gestovima pažnje i koji ne uključuju nužno samo učenike i učesnice paviljona.

N. Marković