Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

INTERVJU: MATEVŽ JERMAN, REDITELJ Mačka s dva repa

10.06.2024. 14:49 14:57
Piše:
Foto: B. Hložan

Na jubilarnim desetim Danima slovenačkog filma u Beogradu, održanim nedavno u Jugoslovenskoj kinoteci, jedan od gostiju bio je i reditelj mlađe generacije Matevž Jerman, čija sveukupna aktivnost ima posebno značajno mesto u pejzažu celokupne slovenačke filmske scene.

Naime, radi se o filmskom radniku koji već deset i više godina aktivno radi na arhiviranju, očuvanju i promociji kratkih i eksperimentalnih formi filma u Sloveniji, što je i milje u kome je i sam aktivan kao autor. Na Danima Slovenačkog filma bio je zastupljen s kratkim filmom „Upad“, koji nam je bio polazna tačka za razgovor o raznim temama referentnim kako za njega lično, tako i za onaj deo slovenačke kinematografije o kome malo znamo.

Na Danima slovenačkog filma, prikazan je tvoj kratki film „Upad“ o neobičnoj kolekciji životinja skladiš- tenih u formaldehidu, staroj preko 100 godina. Kako se javila ideja za taj film?

– Moj prijatelj iz Kopera, fotograf Karim Shalaby napravio je seriju fotografija kolekcije životinja u formaldehidu, najstarije kolekcije takve vrste u Sloveniji. Ona je deo kolekcije italijanske srednje škole u Koperu i stara je skoro 150 godina. Imaju zaista fantastične i neobične primerke, sa genetskim mutacijama i takvim stvarima. Na primer, imaju mačku sa dva repa. Imaju i bebu u tegli sa šest prstiju, ali to nismo snimali – to bi ipak bilo previše. Bio sam zaista fasciniran fotografijama i stilom kojim je Karim prikazao razne detalje. To me je navelo da dobro razmislim o tome kako da ja iskoristim tu estetiku, jer tu imate primerke koji stoje mirno, u malom mračnom kabinetu, duže od jednog veka. Pitanje je bilo kako da ih uvedem u pokret za potrebe filma. Otišli smo tamo s kamerom, postavili mali studio i poigravali se sa makro planovima, detaljima, svetlima i laserima,  malim detaljima poput sjaja, tako da smo u neku ruku uspeli da ih oživimo.

Kako razmišljate o Vašem stilu, filmskoj estetici, uopšte uzev?

– Veoma sam aktivan na polju muzičkog videa, i svaki put pokušavam da im pristupim kao da se radi o kratkom filmu, tako da imaju narativ i konceptualnu perspektivu. Takođe snimam i male eksperimentalne filmove, često sa svojim prijateljem Nikom Novakom, koji je muzičar i scenski dizajner. U poslednjih 5-10 godina privlače me eksperimentalni filmovi. Počeo sam da radim u Slovenskoj kinoteci, gde sam kustos avangardnih zbirki. Trenutno radim na dugometražnom dokumentarcu o istoriji slovenačkog eksperimentalnog filma od kasnih pedesetih do osamdesetih, kada se pojavio video art. Upravo ga završavam uz podršku televizije i Filmskog centra Slovenije.

To je veoma interesantna tema – u Srbiji baš i ne poznajemo dobro taj segment slovenačke filmske scene....

– Zapravo, ni u Sloveniji nećete naći mnogo ljudi koji znaju nešto o tome. Pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih, širom Jugoslavije postojali su kino klubovi u kojima su snimali amateri. Među njima i neki koji su pravili konceptualne filmove, odnosno one koje bismo danas nazvali avangardnim ili eksperimentalnim. U Zagrebu ih zovu „anti-filmom“, a u Beogradu je to „alternativni film“.  U Sloveniji nismo imali pokret ili teorijsku školu, ali su mnogi autori stvarali sjajna dela koja su tada prezentirana, da bi potom bila izgubljena decenijama. Niko se time nije sistematično bavio. Tako je Slovenska kinoteka pre desetak godina započela projekat skupljanja eksperimentalnih filmova. Neki od kratkih i eksperimentalnih filmova su digitalno restaurirani, a neki prebačeni i na 35mm format. Tu su i kratki filmovi Karpa Godine koje je snimao kao student, pa fimovi Vinka Rozmana. Posebno je interesantna priča o Vasku Pregelju, koji je napravio deset filmova kada je imao 17-18 godina. Njegov otac je bio čuveni slikar i on je došao iz tog kulturnog zaleđa, pravio je na 8mm gotovo neobarokne, mračne filmove, nalik apstraktnom Linču. Umro je mlad i ovi filmovi su bili izgubljeni decenijama. Srećom, pronađeni su ranih dvehiljaditih i sada ih je Kinoteka sve digitalizovala. Nadamo se da ćemo ovim dokumentarcem prikazati taj skriveni segment istorije slovenačkog filma, a da ćemo uz njega potom moći da prikažemo i neke kustosirane programe, da bi ovi filmovi dobili mesto koje zaslužuju.

 N. Marković

Piše:
Pošaljite komentar
DOBITNICA OSKARA SINTIJA VEJD OTKRIVA: Volela bih da snimam film u Srbiji

DOBITNICA OSKARA SINTIJA VEJD OTKRIVA: Volela bih da snimam film u Srbiji

07.06.2024. 17:01 17:05