Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

„ZLOČIN I KAZNA” F. M. DOSTOJEVSKOG U REŽIJI EMILIJE MRDAKOVIĆ, POZORIŠTE MLADIH Izvrstan glumac i dopadljiva rešenja

24.06.2024. 10:40 10:47
Piše:
Foto: S. Doroški

Ovaj opsežni klasični ruski roman odlikuju brojni komplikovani karakteri, detaljni prikaz turobne socijalne situacije i sveopšta mračna atmosfera, što ga sigurno ne uvrštava u omiljenu srednjoškolsku lektiru.

Želeći da sadržaj približi ciljnoj publici, predstava je u dramatizaciji Teodore Marković, sačuvala ključne likove, temeljne poruke i stilske odlike romana.

Središnji lik je siromašan, ne potpuno priseban student Raskoljnikov koji ubija staru lihvaricu i (usput) njenu sestru, ali manje zbog dobiti ili „oslobađanja“ sveta od negativne osobe, već da bi svojim činom potvrdio ili opovrgnuo tezu o „retkim neobičnim“ ljudima koji smeju zanemariti norme (uzor mu je Napoleon) i nekažnjeni slediti vlastite moralne kriterijume (kaznu će izbeći ako spada među one „posebne ljude“, no bit će kažnjen ukoliko je, poput većine, prosečan, običan čovek).

Tehnikom animacije predmeta Aleksandar Milković uranja iz glumačkog izražaja u lutkarski svet: Raskoljnikova simbolizuje sekira, opijanje Marmeladova u krčmi raznovrsne bočice, a policajce „dijalog“ između cigareta (muzika Aleksej Mrdaković, koreografija Ista Stepanov). Izuzetci u prikazu likova su oni lihvarice i pobožne Sonje prisiljene na mizeran život, pa je ova prva prikazana krpenom lutkom u gotovo prirodnoj veličini (dizajn Milica Grbić Komazec) dok je druga (Dragana Ilić) prikazana putem videa (komunikacija između glumca i snimljene Sonje deluje prilično uverljivo).

Naravno da bi se i pojavnost njih dve mogla (u potpunosti) ostvariti putem predmeta, ali se ovakav odmak od početne koncepcije u prikazu likova može tumačiti sudbonosnim učestvovanjima ovih žena u Raskoljnikovom životu (ubistvo mu je pokazalo da on nije onaj „izabrani“ dok ga je Sonja uverila u nužnost predaje policiji). Scenografiju (Milica Grbić Komazec i Emilija Mrdaković) čine drvene ploče sumornih boja koje dočaravaju siromaštvo i očaj (stan, krčma), no nisu uvek jasni razlozi njihovih premeštanja tokom izvođenja.

Nisam sigurna hoće li nakon predstave marljive srednjoškolce naterati znatiželja (namerno nisam prepričavala sadržaj) da posegnu za ovim klasičnim romanom, ali sam skoro sigurna da će netremice gledati predstavu. Jer, odlikuju je dinamično izvođenje, izvrstan mladi glumac i pametna, dopadljiva i izrazito duhovita rešenja na području animacije.

Olga Vujović, pozorišna kritičarka iz Hrvatske

Piše:
Pošaljite komentar