Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

„ЗЛОЧИН И КАЗНА” Ф. М. ДОСТОЈЕВСКОГ У РЕЖИЈИ ЕМИЛИЈЕ МРДАКОВИЋ, ПОЗОРИШТЕ МЛАДИХ Изврстан глумац и допадљива решења

24.06.2024. 10:40 10:47
Пише:
Фото: С. Дорошки

Овај опсежни класични руски роман одликују бројни компликовани карактери, детаљни приказ туробне социјалне ситуације и свеопшта мрачна атмосфера, што га сигурно не уврштава у омиљену средњошколску лектиру.

Желећи да садржај приближи циљној публици, представа је у драматизацији Теодоре Марковић, сачувала кључне ликове, темељне поруке и стилске одлике романа.

Средишњи лик је сиромашан, не потпуно присебан студент Раскољников који убија стару лихварицу и (успут) њену сестру, али мање због добити или „ослобађања“ света од негативне особе, већ да би својим чином потврдио или оповргнуо тезу о „ретким необичним“ људима који смеју занемарити норме (узор му је Наполеон) и некажњени следити властите моралне критеријуме (казну ће избећи ако спада међу оне „посебне људе“, но бит ће кажњен уколико је, попут већине, просечан, обичан човек).

Техником анимације предмета Александар Милковић урања из глумачког изражаја у луткарски свет: Раскољникова симболизује секира, опијање Мармеладова у крчми разноврсне бочице, а полицајце „дијалог“ између цигарета (музика Алексеј Мрдаковић, кореографија Иста Степанов). Изузетци у приказу ликова су они лихварице и побожне Соње присиљене на мизеран живот, па је ова прва приказана крпеном лутком у готово природној величини (дизајн Милица Грбић Комазец) док је друга (Драгана Илић) приказана путем видеа (комуникација између глумца и снимљене Соње делује прилично уверљиво).

Наравно да би се и појавност њих две могла (у потпуности) остварити путем предмета, али се овакав одмак од почетне концепције у приказу ликова може тумачити судбоносним учествовањима ових жена у Раскољниковом животу (убиство му је показало да он није онај „изабрани“ док га је Соња уверила у нужност предаје полицији). Сценографију (Милица Грбић Комазец и Емилија Мрдаковић) чине дрвене плоче суморних боја које дочаравају сиромаштво и очај (стан, крчма), но нису увек јасни разлози њихових премештања током извођења.

Нисам сигурна хоће ли након представе марљиве средњошколце натерати знатижеља (намерно нисам препричавала садржај) да посегну за овим класичним романом, али сам скоро сигурна да ће нетремице гледати представу. Јер, одликују је динамично извођење, изврстан млади глумац и паметна, допадљива и изразито духовита решења на подручју анимације.

Олга Вујовић, позоришна критичарка из Хрватске

Пише:
Пошаљите коментар