okoTVoko: Hajde da beremo jagode
Serijal „Zauvek autor” Tonija Volarića je fantastično televizijsko štivo za sve nas koje smo odrasli uz hitove popularne muzike.
Kako je lepo ispričana priča o Alki Vuici i kako je ona oprala sudove kod Gorana Bregovića kad je kao mlada novinarka došla po intervju i videla neoprane sudove… Brega ju je samo šeretski pitao: „Ti mala, da li si došla da se udaš ili budeš novinarka?”
Kakvu samo biografiju ima ta žena, tako zanimljiv ljubavni život. Zanimljiva priča o Bajagi čiju pesmu je pevala, kao i Vesna Zmijanac - „Nek ti jutro miriše na mene”. Pa negde u albumu uspomena divna slika Alke i Olivere Katarine. Toni Volarić nam je prvi otkrio da je pesma Zrinka Tutića na tekst Alke Vuice trebalo da se zove „Hajde da beremo jagode”, pa je prerasla u proročki hit „Hajde da ludujemo”.
Pa nije ni čudo kako su nastajale pesme „Gde Dunav ljubi nebo’’, „Danas sam luda”, „Vino na usnama’’, „Mi smo jači i od sudbine’, „Lažljiva’’... Na to su nas na svojoj Tiktok hit talk stranici podsetili Vesna Zakonović Arežina i Siniša Milošević, moje drage kolege sa radija kojima bih da „Sam ja netko”, ponudio i kratki TV format. Mada oni uživaj u Tiktoku, ali to bi bila i dobra TV emisija.
Ne zaboravimo, Alka Vuica je radila fantastičan tok-šou na Novoj hrvatskoj televiziji, a potom je taj isti program radila i u Sarajevu. Žena radi i daje fantastične intervjue i hodajuća je harizma. Uspevala je u svoj tok-šou program da dovede neka od najvećih imena sa javne scene bivše nam zemlje. Umela je i da bude provokativna i britkog jezika.
Kao što se sećam proslave jednog radija na kojoj su svi novi pevači pokušavali da podignu atmosferu a onda je došla Alka i sa tri pesme „Laži, laži me’’, „Od kad te nema” i „Ej, šta mi radiš’’ napravila bum.
Zaista jedan neverovatno zanimljiv život o kome je već Alka Vuica napisala knjigu. Naravno da kreativni rad svakog autora ima svoje uspomene i padove i da život tu piše romane. Sećate se, prva koja je došla u Beograd, pa je gađali flašama na BG sajmu, bila je upravo Alka Vuica, a onda ju zaštitio Džej Ramadanovski. Prave duše su se uvek prepoznavale.
Pametne televizije su se nekad bavile i fenomenom Đorđa Novkovića, Zdenka Runjića, Olivera Dragojevića. Zar Momčilo Bajagić Bajaga nije zaslužio za ovih 40 godina karijere da se o njemu napravi film ili TV serijal kao što je to nekad bilo o EKV, „Bijelom dugmetu”? Zar jedna Lepa Lukić nije zaslužila dokumentarac o svom liku i delu ili jedna Neda Ukraden koja ima tako interesantnu i zanimljivu biografiju?
A šta tek da kažemo o Zdravku Čoliću? Davno je bio film „Putujući zemljotres’’, a Zdravko još uvek fascinira svojom energijom. I pikanterija i dobar trač mogu da budu upakovani u lep dokumentarni serijal.
Potrebno je da televizije prestanu da štancuju samo jedno te isto. Upoznao sam toliko tridesetogodišnjaka koji su upravo na Jutjubu ili Tiktoku saznali i za neku drugu muziku od današnjih cajki i tralalajki. Zato je potrebno podržati sve autore koji na pravi način čuvaju tradiciju.
Jer to nije samo neki dosadni evergrin, priče o boljoj prošlosti su i priče o boljim vremenima i ljudima. A prerano nam odlaze talentovani ljudi. Kao da se sa naše Planete, na neko bolje mesto, sele kreativni ljudi, a ostaju ovi moćni, bahati i zli.
Aleksandar Filipović