okoTVoko: Novi televizijski prelazni rokovi

Prelazak Danila Mašojevića, najtalentovanijeg voditelja mlađe generacije i čoveka koji je sa svim velikim zvezdama na „ti”, predstavlja veliko kadrovsko pojačanje. Uspeh mladića iz Priboja nije slučajan, jer je dugo kalio zanat kod Bebe Dragić u Story-u, a potom je bio sjajan reporter na Prvoj televiziji. Bio je i zaštitno lice infotejment programa Nove televizije, gde je bio zadužen za zabavu. Samo je on mogao da dovede sve te poznate ličnosti i samo je on sa Bejbi Lazanjom na „ti”. U ponekad suviše politički obojenom programu Nove televizije Danilo je umeo da unese elemente životnosti i kreativnosti.

Ovaj prelazak nije slučajan i poklapa se i sa prelaskom Ivana Ivanovića na Blic televiziju, kao što ni prelazak „Balkanske ulice” nije slučajan. Blic televizija je već prenosila „Beogradsko proleće” i očigledno je da imaju ambiciju da dobiju nacionalnu frekvenciju, ako se  toga, bar za sada, odrekla K 1 televizija, kako to saopštavaju njeni zvaničnici.

Blic televizija okuplja i nekadašnja lica sa BK televizije koje jako dobro poznajemo. Tu je pre svega Beba Dragić koju znamo još iz vremena kad je radila dnevnu emisiju Color press grupe na BK televiziji „Svet u boji”. Potom ne treba zaboraviti da je Sreten Radović direktor i glavni i odgovorni urednik Blic televizije iz Zrenjanina, Lala i dugogodišnji uspešni PR Svetlane Cece Ražnatović.

Očigledno je da „srpskoj majci” u njenoj emisiji „Ceca show” uspeva sve ono što uspeva samo Goci Tržan, a to je da dovede sve najveće zvezde u svoj studio. „Srpska majka” i Blizančica počinje sve uspešnije da pliva u voditeljskim vodama i polako počinje da postaje ćirilična Opra Vinfri. Dugo je tu titulu nosila Jelena Bačić Alimpić, jer sve crnke jednostavno liče na Opru, a sve plavuše vuku na Karleušu ili na Bekvalac, kako vam je od volje.

Očita je potreba televizija da se prave takvi programi da gledaoci ne šaltaju kanale nego da gledaju non-stop jedan te isti kanal i da ta televizija mora biti umivena kao što je to bila BK televizija, koja je bila „televizija otvorenih očiju” i koju su svi porodično voleli da gledaju. Nije stoga ni čudo što je Vanja Bulić našao svoje mesto na Blic televiziji za svoje „Bisere”, a nije to mogao plasirati na Hepi televiziji.

Zato je jako bilo čudno u jednom periodu kad je javni servis dozvolio sebi da izgubi jednu Maju Japundžu, Natašu Miljković ili Dejana Pantelića.

Ovo je postao gadan posao. Nije potrebno samo da je novinar vredan, radan, da radi svaki dan, nego je potrebno imati i nos kada treba otići na bolje mesto. To su na vreme osetili i Minja Miletić i Jugoslav Ćosić. Očigledno je samo da je velika bežanija sa SBB kanala na MTS-ove i da pojedine televizije poput K1, Blic i Kurir televizije postaju sve jača konkurencija televizijama sa nacionalnim frekvencijama.

Dešava se apsurd da pojedine privatne televizije imaju program koji je više primeren za javni servis, dok se često dešava da javna televizija juri za Mitrom Mirićem, ali on je već odavno bio u „Hit paradi” kod Zlate, Cuneta i Tozovca i tada je zapevao „Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine”.

Otiđite samo na RTS Muzika ili RTS kolo ili RTS planeta i RTS Trezor pa ćete shvatiti koliko je nekad program bio bolji. Sad je program bolji na privatnim televizijama, ali dok sve vratite, pogledate odloženo ili na Jutjubu, ode voz. Mnogo interesantnog programa razbacano je po mnogim televizijama, a trebalo bi da bude sve bar na jednom ili na dva mesta. Ali ovo su moderna televizijska vremena.

Aleksandar Filipović