NININE MUSTRE: Seti se!
Od kako sam počela da shvatam koliko su reči moćne, počela sam da obraćam pažnju kako ih ljudi koriste i da upoređujem količinu njihovog zadovoljstva životom sa rečima koje svakodnevno upotrebljavaju.
Bilo je tu mnogo toga zanimljivog za čuti i videti. Oni koji mnogo psuju uglavnom su veoma napeti i nervozni, iako tvrde da im psovke pomažu da iz sebe izbace nervozu. Oni koji često govore „ne“, deluju kao da ih niko ne razume i u stalnom su konfliktu sa ljudima iz svog okruženja. Sve mi je to bilo vrlo zabavno dok nisam najzad počela da primećujem i vezu između reči koje ja koristim i okolnosti u kojima ja živim. Tada je zabava nekako ubledela.
Vežbala sam da koristim reč „uveriti“ umesto „ubediti“ i mnogo toga mi se sada događa sa više vere, a sa manje bede. Prestala sam da koristim priloge „užasno“ ili „strašno“ kada hoću da naglasim da je nešto lepo ili dobro. Shvatila sam da mi u životu ne treba ni straha, ni užasa u bilo kojem obliku. Najduže je trajalo prelaženje sa „zaboravila sam“ na „nisam se setila“ kao i obrnuto: „nemoj da zaboraviš“ i „seti se“.
Naime, moji omiljni mudrijaši kažu da Univerzum, budući da funkcioniše na principima vibracije, razume samo pojmove koje opisujemo rečima, tj. prepoznaje njihovu vibraciju. Tako kada ja kažem „zaboravila sam“ on ne razlikuje od „nisam zaboravila“, nego mi u stvarnost po zakonima rezonancije, vraća vibraciju zaborava u oba slučaja.
Ako bih rekla „setila sam se“ ili „nisam se setila“, u oba slučaja mi se vraća vibracija pojma „sećanje“. Uvidela sam da mi to znatno olakšava svakodnevicu, jer sve manje zaboravljam, a sve više se prisećam onoga što treba da obavim, što sam obećala, ili kuda sam krenula. Počinjem da verujem da zaboravnost nema veze sa godinama, nego sa neprekidnim ponavljanjem izraza koji nam zaborav nameće kao sasvim normalnu pojavu u svakodnevnom životu.
To sa sećanjem mi koristi kao odlična pozitiva afirmacija koja pomaže mom mozgu da bolje radi i da se u važnim momentima seti pravih rešenja, jer se između ostalog sve češće sećam i svesnog disanja, a to pokreće ogromne moždane potencijale.
Dobro, nije tako baš u 100 posto slučajeva, ali u većini jeste. Ponekad mi se još uvek dogodi da zaboravim da se setim da ne upotrebim zaboravljanje u svom rečniku, ali mi je onda još draže kada se setim da se setim da upotrebim sećanje. Neki će možda reći da je sve to zamajavanje i glupiranje, ali ja vidim i osećam pozitivne posledice i to mi je sasvim dovoljno za radovanje.
Nina Martinović Armbruster
