NININE MUSTRE: Disciplina i rutina
Kada sam na odmoru, često nisam u prilici da radim svoje jutarnje vežbe – moje omiljene „Tibetance“, ali iako je to moja svakodnevna rutina već duže od dve decenije, naučila sam da se ne nerviram ukoliko ne mogu da je obavim baš svakoga dana.
U trenutku kada mi to nije fizički moguće, pobrinem se za pokretanje energije svom telu na neki drugi način. Postoje brojne vežbe istezanja i laganog pokretanja koje mogu da nadoknade dan koji nisam posvetila svojoj rutini.
Disciplina je važna baš u svemu. Ona je odraz upornosti, istrajnosti i rešenosti da se nešto u životu usvoji kao dobra praksa. Disciplina vremenom dovodi do rutine, tačnije, nešto što disciplinovano, svakodnevno radimo prerasta u naviku koja nam onda uopšte ne predstavlja napor, nego postaje prirodni deo naše svakodnevice.
Iako se loše navike nekako lakše „primaju“ na sreću isto pravilo važi i za dobre navike. Imam teoriju zašto je to tako: kod loših navika se odmah vide rezultati u obliku nekog instant zadovoljstva, opuštanja, popuštanja kočnica, gubljenja svesti o stvarnosti (ako su u pitanju neki opijati), a za dobre navike je potrebno vreme da se oseti korist i neko zadovoljstvo, jer su one dublje, temeljnije i „rade“ na duge staze.
Meni disciplina nije bila jača strana, pa mi je to oduvek zanimljiva tema za razmišljanje, a od kako se bavim osvešćivanjem svojih misli i osećanja, nijeviše u pitanju samo razmišljanje nego i delovanje. Jutarnje vežbanje bilo je početak mog preokreta od jednog prilično nezadovoljavajućeg života ispunjenog patnjom, zebnjom i konstantnom brigom do velike svakodnevne radosti. Od njih je sve krenulo.
Vremenom sam na te vežbice počela da kalemim i druge aktivnosti za koje sam priželjkivala da mi uđu u naviku, poput poneke ozbiljnije vežbe za vrat, za kukove, za zglobove... a dodala sam i obaveznih nekoliko minuta svesnog disanja kojim postavljam nameru za tok toga dana.
Nekad je to jednostavno zamišljanje da udišem svetlost i otpuštam sve što mi više ne služi za razvoj, a nekada zamišljam kako će se odvijati delovi tog dana, pogotovo ako imam nekih važnih obaveza. Pokazalo se da takav početak dana donosi odlične rezultate, događaji se najčešće odvijaju glatko, a ako i naiđem na neki problem, brzo i efikasno ga rešim.
Vremenom mi je postalo jasno da disciplina sigurno vodi u rutinu, ali je važno da zadržim svest o tome šta radim, da to ne bude na automatskom pilotu, nego da uz akciju idu misli i osećanja koja su sa tom akcijom povezana i koja tim jednostavnim, svakodnevnim radnjama daju dublji smisao. Život tada postaje kompletniji, a ja kreativnija i zadovoljnija.
Nina Martinović Armbruster
