ALEKSANDRA GLOVACKI, POZORIŠNA KRITIČARKA: Svi beže u romane i klasiku

Sve ovo su pitanja koja se postavljaju pred Aleksandru Glovacki, pozoripnu kritičarku, novinarku, pa i dramsku spisateljicu, koja je u intervjuu za “Dnevnik” zapravo odgovarala na jedna sasvim druga, u vezi sa svojom selekcijom za predstojeći Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine (FPPV), ali i u vezi sa Sterijinim pozorjem, gde je vodila razgovore za okruglim stolom kritike.

 U obrazloženju za ovogodišnju selekciju, za razliku od prošle, spomenuli ste „duplo više” - čega?

- Duplo više dobrih predstava. To uopšte ne govori o tome da se situacija u pozorištu popravila. Prosto, postoje takve godine. Apsolutno ne mogu govoriti o repertoarskim politikama, konceptu, pa samim tim ni o tome u kontekstu festivala. Ja sam samo mogla da biram najbolje predstave, a ne da forsiram nešto. Znam da mnogi imaju neki festivalski moto, ja stvarno ne bih znala da kažem koji bi bio moje selekcije. Možda baš to “Duplo više” (smeh)!

 FPPV broji rekorodno 73. izdanje, odvijaće se na jesen u obnovljenoj zgradi Narodnog pozorišta Subotica. Ti pokazatelji daju nadu, ili ne?

- U tim okvirima bih se pitala kuda mi to srljamo. Baš zato što je to najstariji domaći festival, a vrlo je malo interesovanja da se on održi. Prošle godine je bio na ivici. Naročito je malo interesovanja da se razvije, upotpuni.

 Mislite na prateći program koji ste predlagali i kojega, po svemu sudeći, neće biti?

- Ne znam iz kog razloga. Bukvalno sam praveći selekciju pravila i koncept za kamerne predstave koje su blago iskakale iz okvira selekcije. Sve su bile inspirisane drugim umetnostima. Jedna je bila posvećena Igoru Vasiljevu, druga - zbog koje najviše žalim - predstava Kinge Mezei iz Sente koja je napravila biser inspirisan pesništvom i slikarstvom, a treću je napravio Boris Kučov, “Strah i beda u Subotici”, potpuno inspirisan stripom. Fantastične predstave. Moram priznati da me je i “Sirota Mileva...” Narodnog pozorišta Subotica do poslednjeg časa mučila i žuljala, pa sam bukvalno  noć pred selekciju presekla i stavila drugu. Sad imam dve iz Sombora i govorim sebi da se ne gleda po tome, ali znam u kakvoj su situaciji pozorišta i šta to njima znači. Da smo mi u normalnoj situaciji, naravno da se niko ne bi time opterećivao. Ali, nismo! Pozorišta dobijaju novac ako su u selekcijama, ako donose nagrade. 

Kakva je situaciji u pozorištu za decu i mlade, može li se tu reći „duplo više”?

- Ne, utoliko što sam i prošle godine bila jako zadovoljna programom za decu. Bila sam oduševljena. Pogotovo u kontekstu toga što sam jurila šestu predstavu za odrasle. Ove godine tri su za mlađu decu, četvrta je “Seks za početnike” Pozorišta mladih, ona jeste za mlade, ali starije od 13 godina i molim roditelje da ne dovode mlađu decu. Inače divna, maštovita i vrlo korisna predstava. 

 Što je važno, jer pozorišta za decu uglavnom prave 13 minus!

- Naravno!

Vi ste sada gledali sve na Sterijinom pozorju. Kakva je ta još šira slika? 

- Ne može se to reći po Sterijinom. Tu su ipak samo domaći tekstovi koji su rađeni, istina u regionu, kao i tri predstave u programu “Krugovi”, ali svaki selektor ima sopstveni ukus, senzibiltet, pogled na svet i ne postoji tu neka objektivna sposobnost, nije to matematika. Festival profesionalnih pozorišta Srbije u Užicu, “Joakim Vujić”, ponudio je jako mnogo dobrih predstava, ali opet kažem, možda je to samo takav trenutak. Gledam ponešto i u inostranstvu, nekad i snimke, ali ne bih se usudila da donosim zaključke o tome. Opet mi se čini da je sve kvalitetno na nivou ekscesa, pojedinačnih dostignuća. Jako mnogo predstava se radi po dramatizacijama i mislim da je to logično zbog toga kakve se drame pišu danas. Zato reditelji sve više sami pišu. Ja se bojim da ovo NVO radioničarsko pisanje drama dovodi do tankih tekstova koji, i ako se odigraju, jednom se odigraju. Svi beže u romane i klasiku. 

 Ili u scenariste?

- Mnogo više u scenariste, jer tu je jedina mogućnost da se živi od pisanja. Imam razumevanja za to, ali nikada nikome nije bilo garantovano da će moći da se bavi umetnošću i da će od toga moći lepo i komotno da živi.

Igor Burić