NININE MUSTRE: Piše mi se
Piše mi se o ljubavi i lepoti. Ali nekako mi se čini da nije u redu.
Šta će reći ljudi koji su usamljeni i u patnji? Kako će se osećati oni koji lepote odavno ne videše, nego samo neku muku gledaju oko sebe? I onda razmišljam da ipak pišem o nečemu drugome, o nečemu što neće da „bode oči“ onima koji lepotu i ljubav ne vide i ne osete.
A onda mi se misao glasna kao grom pojavi u umu: pa kako ćemo onda ovaj svet učiniti lepšim i ljubavnijim? Pričajući o užasima i o svoj ovoj ružnoći koja nas opkoljava stežući obruč sve više? Ne, ipak ću da nastavim da pišem o ljubavi i lepoti.
Uče nas okolnosti u kojima živimo da se manemo ćorava posla i da prekinemo da maštamo o onome što je nedostižno. Kažu u redu je da voliš svoje bližnje, ali tu se ljubav izgleda završava. Sve van tog kruga prožeto je raznim opasnostima, prevarama, lažima i koječime da svemu tome ime ne pominjem, pa je bolje zatvoriti se u sebe i nigde, nikome, nikada ne pokazivati svoju mekoću, svoju ljudskost i dobrotu.
I lepotu i ljubav zadrži za sebe da te bezdušnici ne rastrgnu. I mi onda slušamo te okolnosti, postajemo sve zatvoreniji i grublji, a duboko u sebi vapimo i za ljubavlju i za dobrotom. Pa što se foliramo kada već vapimo?
Zašto se već jednom ne dozovemo pameti i ne počnemo na svakom koraku, u svakoj situaciji da volimo život, šta god da nam donosi, da širimo ljubav i dobrotu, šta god da smo do sada iskusili? Ko nije iskusio ništa loše, taj nije ni živeo. I ko nije voleo život, nije u njemu ni uživao. Želim da pišem i pišem o lepim stvarima, o dobrim ljudima, o divnim predelima, o lepim momentima.
Ljubav je kada ne ostavljaš smeće za sobom u prirodi, nego je ostaviš onakvu kakvu si je zatekao kad si došao na taj izlet. Ljubav je i kada pticama sipaš vodu u posudu tokom vrelih letnjih dana. Dobrota je kada neznancu učiniš neko dobro delo samo zato što možeš, ne očekujući nagradu i divljenje za to.
Lepota je uživanje u izlasku i zalasku sunca iako je to svakodnevna pojava. Lepota je kada se raduješ svom udahu jer znaš da te obnavlja, hrani i donosi svežinu, a i svakom izdahu jer znaš da odnosi sve ono što ti više nije potrebno, Lepota tog procesa je od životnog značaja, a mi se ne zaustavimo ni na trenutak da uživamo u njoj.
Da, nastaviću da pišem o svemu tome dobrom i lepom, jer imam oči da vidim i sposobnost da osetim i neću da sve moći koje poseduje moj ljudski organizam koristim kako bih gajila otpor, prezir, kritiku i gnušanje prema svemu onome što ne želim u svom životu. Znam da i korov ima svoju svrhu, ali me to nikada neće sprečiti da sa ljubavlju i pažnjom gajim cveće.
Nina Martinović Armbruster
