ORGANSKA PROIZVODNJA POSTALA HIT U VOJVODINI Zasadi na više od 30 000 hektara, a evo kolika je zarada

Lane smo izvezli ove hrane u vrednosti od 55 miliona evra, podaci su Nacionalne asocijacija „Serbia organika”.

Iz asocijace naglašavaju za „Dnevnik” da oni koji tvrde da se bave organskom proizvodnjom, a nisu sertifikovani i ne mogu se smatrati zvanični proizvođačima zdrave hrane već je njihova proizvodnja konvecionalana.

U pravoj sertifikovanoj organskoj proizvodnji Poljoprivredno gazdinstvo „Šoškić” u Tarašu kod Zrenjanina je pionir u ovoj oblasti. Gaji desetak povrtnih vrsta na 10 do 12 hektara i sve plasira na domaćem tržištu.

- Bilo je zainteresovanih stranih kupaca za izvoz, međutim, za to nismo bili spremni, ali ni zainteresovani ni tada a ni sada - rekla je za „Dnevnik” Gordana Šoškić.

- Početka je bio težak, jer pre dvadesetak godina o organskoj proizvodnji se malo pričalo i znalo, nije postojalo tržište, potrošači nisu znali šta su prednosti organske proizvodnje. Povrće smo, uglavnom, prodavali po pijacama i na manifestacijama, a sada su prilike sasvim drugačije. Sve prodajemo sa kooperantima koje imamo širom zemlje velikim trgovinskim lancima i mada uspevamo sve da prodamo, osećamo veliki uvoz zdrave hrane.To sputava male proizvođače da se šire jer se plaše da od uvoznih organskih proizvoda neće moći da prodaju svoje namirnice. 

Gordana Šoškić ističe da su domaći organski proizvođači u procesu proizvodnje napredovali jer na velikim stranim sajamskim priredbama zdrave hrane su potpuno ravnopravni u odnosu na druge koji imaju daleko veće površine pod organskom proizvodnjom nego Srbija.

Mada proizvođači hrane uglavnom ističu da su trgovački lanci zahtevni, Gordan Šoškić ističe poslovnost velikih trgovina.

- Svaka isporuka, bez obzira na to što dugo radimo sa marketima, ima ustaljeni tok prijema, a to podrazumeva da tehnolog kontroliše robu, koja mora da je sveža, dobrog kvaliteta i bez oštećenja u adekvatnoj ambalaži, poređana sa analizom na ostatke pesticida - rekao je Šoškić.

 

- Idemo redovno na sajmove i često kada čujemo kako oni obrađuju njive vidimo da ne zaostajemo za njima, uviđamo da smo veštiji u poljoprivrednim poslovima od drugih, da su naši proizvodi lepši i da radimo u boljem prirodnom ambijentu - istakla je Gordana Šoškić.

Napomenula je da organsku hranu kupuju potrošači koji znaju prednosti zdrave hrane i mogu sebi da je priušte jer je skuplja od one iz konvencionalne proizvodnje.

-Hrana je skuplja jer organska proizvodnja zahteva isključivo ručni rad. Ništa se ne radi mašinski, već samo individualan rad, što košta jer treba platiti radnike.Osim toga, organska proizvodnja je i rizična jer se povrće ne može tretirati hemijskim zaštitnim sredstima, već alternativnim putem pokušavamo da sprečimo bolesti biljaka. Mada sejemo otporna semena i gajimo biljke koje nisu podložne bolestima, rizik od klimatskih promena je velik, pa je i to  razlog zašto je povrće bez hemije skuplje - istakla je Gordana Šoškić.

Z. Delić

Foto : Dnevnik