ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА ПОСТАЛА ХИТ У ВОЈВОДИНИ Засади на више од 30 000 хектара, а ево колика је зарада
Под сертификованом органском производњом имамо око 30.000 хектара и око 6.800 произвођача, а што је најважније само прошле године површине под органском производњом увећане су за 4.000 хектара, што представља озбиљно повећање површина и производње.
Из асоцијаце наглашавају за „Дневник” да они који тврде да се баве органском производњом, а нису сертификовани и не могу се сматрати званични произвођачима здраве хране већ је њихова производња конвеционалана.
У правој сертификованој органској производњи Пољопривредно газдинство „Шошкић” у Тарашу код Зрењанина је пионир у овој области. Гаји десетак повртних врста на 10 до 12 хектара и све пласира на домаћем тржишту.
- Било је заинтересованих страних купаца за извоз, међутим, за то нисмо били спремни, али ни заинтересовани ни тада а ни сада - рекла је за „Дневник” Гордана Шошкић.
- Почетка је био тежак, јер пре двадесетак година о органској производњи се мало причало и знало, није постојало тржиште, потрошачи нису знали шта су предности органске производње. Поврће смо, углавном, продавали по пијацама и на манифестацијама, а сада су прилике сасвим другачије. Све продајемо са кооперантима које имамо широм земље великим трговинским ланцима и мада успевамо све да продамо, осећамо велики увоз здраве хране.То спутава мале произвођаче да се шире јер се плаше да од увозних органских производа неће моћи да продају своје намирнице.
Гордана Шошкић истиче да су домаћи органски произвођачи у процесу производње напредовали јер на великим страним сајамским приредбама здраве хране су потпуно равноправни у односу на друге који имају далеко веће површине под органском производњом него Србија.
Мада произвођачи хране углавном истичу да су трговачки ланци захтевни, Гордан Шошкић истиче пословност великих трговина.
- Свака испорука, без обзира на то што дуго радимо са маркетима, има устаљени ток пријема, а то подразумева да технолог контролише робу, која мора да је свежа, доброг квалитета и без оштећења у адекватној амбалажи, поређана са анализом на остатке пестицида - рекао је Шошкић.
- Идемо редовно на сајмове и често када чујемо како они обрађују њиве видимо да не заостајемо за њима, увиђамо да смо вештији у пољопривредним пословима од других, да су наши производи лепши и да радимо у бољем природном амбијенту - истакла је Гордана Шошкић.
Напоменула је да органску храну купују потрошачи који знају предности здраве хране и могу себи да је приуште јер је скупља од оне из конвенционалне производње.
-Храна је скупља јер органска производња захтева искључиво ручни рад. Ништа се не ради машински, већ само индивидуалан рад, што кошта јер треба платити раднике.Осим тога, органска производња је и ризична јер се поврће не може третирати хемијским заштитним средстима, већ алтернативним путем покушавамо да спречимо болести биљака. Мада сејемо отпорна семена и гајимо биљке које нису подложне болестима, ризик од климатских промена је велик, па је и то разлог зашто је поврће без хемије скупље - истакла је Гордана Шошкић.
З. Делић
Фото : Дневник
