MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE Organska proizvodnja mlade vraća na selo
Organska proizvodnja dobija sve više na značaju, a u prilog tome ide i povećanje hektara obradivih površina za ove proizvode, kao i visina državnih subvencija koje treba da doprinesu povećanju obima proizvodnje, rečeno je u Ministarstvu poljoprivrede.
Šef odseka za označavanje, kvalitet hrane i organsku proizvodnju pri Ministarstvu poljoprivrede Branislav Raketić istakao je da je Srbija u toku 2022. godine izvezla organske proizvode u vrednosti od 70 miliona evra.
To je proizvodnja koja ima svetlu budućnost. Prema podacima za 2022. godinu, u Srbiji je pod organskom proizvodnjom 25.000 hektara, a od toga trećina spada pod livade i pašnjake. Imamo gotovo 7.000 proizvođača koji su direktno uključeni u organsku proizvodnju, naveo je on.
Rok za pare ističe sutra
Produženi rok za podnošenje zahteva za subvencije za organsku stočarsku proizvodnju ističe 6. septembra, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede.
Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za organsku stočarsku proizvodnju za 2023. godinu objavljen je 31. jula.
Kako je istakao, takav vid proizvodnje prilika je da se mladi vrate na selo, a prema podacima ministarstva veliki broj mladih farmera i proizvođača se bavi organskom proizvodnjom.
Veliki broj proizvođača organske hrane organizovan je u udruženjima, i to je ono što je potrebno da se dešava u budućnosti, da se što više malih proizvođača udruži kako bi zajednički nastupali na domaćem i stranom tržištu, rekao je Tanjugu Raketić.
Dodao je da se organski proizvedeno jagodasto voće najvećim delom izvozi. „Potrebno je objasniti sve koristi koje pruža organska proizvodnja. Svi ti proizvodi moraju biti predmet kontrole na višim nivoima, koji se sastoje iz ovlašćene kontrolne kuće i inspekcijske kuće ministarstva, rekao je Raketić.
Podsetio je da je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za organsku biljnu proizvodnju za 2023. godinu otvoren do 6. septembra 2023. godine.
Ove godine su rekordne subvencije za organsku proizvodnju. Država po hektaru daje 63.000 dinara. Ovo je pravac kojim je država odredila da se treba ići, rekao je Raketić.
Kako je istakao, troškove kontrole sertifikacije moguće je refundirati u iznosu od 50 do 65 odsto. „Mi smo animirali lokalne samouprave da pomognu i iz sopstvenih budžeta, naveo je on.
Kada je reč o kulturama koje se gaje, Raketić ističe da u Vojvodini prevladava organska proizvodnja žitarica.
U centralnoj Srbiji su to voćarstvo i jagodasto voće. Tu pre svega govorimo o malinama i kupinama koje su najzastupljenije. Od ukupnog zasada malina skoro 10 odsto je organska proizvodnja, naveo je on i dodao da je na jugu, jugoistoku i jugozapadu Srbije zastupljena stočarska proizvodnja.
Takođe, dodao je da u poređenju sa 2021. godinom imamo veći broj goveda, i skoro 10.000 goveda uvrštenih u organsku proizvodnju, koje država takođe subvencioniše. Raketić je istakao da je organska proizvodnja inovativna i interesantna. „Ministarstvo poljoprivrede se trudi da različitim edukacijama motiviše veći broj ljudi da se uključe u taj vid proizvodnje, istakao je on.
D. Mlađenović