MOŽE LI TOKOM MAJA PASTI I SNEG? Pahulje u ovom mesecu nisu nemoguće! Za jedan dan je usred proleća PALO ČAK 60 cm SNEGA U OVOM DELU SRBIJE

Foto: Dnevnik/V. Fifa

Ovogodišnji maj protiče u znaku pravog prolećnog i promenljivog meseca, uz umereno toplo vreme, povremena zahlađenja, a poslednjih dana bilo je i čestih pljuskova, pa i grmljavinskih oluja, što je ujedno i uobičajeno za ovaj mesec.

Promenljiv maj usledio je nakon veoma interesantnog aprila.

Prva polovina aprila bila je prava letnja, uz temperature i do 33°C, a druga polovina meseca donela je relativno hladno vreme, često nalik jesenjem, na planinama i zimskom. Mart je bio i višpe nego topao, a na samom kraju meseca temperatura je dostigla 30°C.

Najtoplija zima

Zima iza nas bila je najtoplija u istoriji merenja u Srbiji. Povremenih snežnih padavina bilo je u danima nakon Božića, pri čemu se snežni pokrivač zbog nižih temperatura i jačih jutrnjih mrazeva zadržao i nedelju dana. Potom je usledilo dugotrajno suvo i vrlo stabilno vreme, a prva dekada februara donela je ekstremno toplo vreme, uz temperature i do 20°C, a dostitale su čak i 23°C. Te temperature bile su i za 15 stepeni više od proseka za ovo doba godine.

Ozbiljan nedostatak snega u Beogradu i u delovima Srbije veoma česta je pojava prethodnih godina.

U sezoni 2019-2020. snega skoro i da nije bilo u Beogradu.

Poslednjih godina primetne su sve blaže zime, uz temperature iznad proseka, a sve manje je i snega, ali isto tako proleće iznenadi sa snežnim padavinama, neretko i obilnim, uz prava zimska zahlađenja.

Često se dešavaju i ekstremne situacije, odnosno da sneg padne van zimske sezone.

Ipak, prošlogodišnji april nam je već 3 godine zaredom doneo neobičan izuzetak, a april 2021. godine zabeležio je prvi sneg u Beogradu još od aprila 1996. i 1997. godine kada je poslednji put padao u prestonoci.

Inače, prosečan datum padanja poslednjeg snega u Beogradu je 23. mart, što ne znači da ne može da pada ranije ili kasnije, pa je tako najkasnije padanje snega zabeleženo 11. maja 1953. godine.

Sneg u maju

Sneg u maju veoma je retka pojava u Srbiji, ali nije neuobičajena. Javlja se uglavnom pri jačem zahlađenju, uz prodor polarnog vazduha sa severa i istoka, uz dotok vlage sa Mediterana.

Sneg u maju u Srbiji pada uglavnom u planinskim predelima, naročito iznad 1000 metara nadmorske visine, pa tako i te kako zna da zabeli Kopaonik, Staru planine i druge više planine, ali i niže planine, poput Zlatibora. Tokom tih dana temperature odu i u minus, a sneg zna uz jak vetar da napravi i pravu mećavu.

Pored planinskih predela, sneg zna u maju da zabeleži i ništo niže predele, uglavnom južne, jugozapadne i zapadne Srbije i tada zabeli i predela na oko 400-500 metara nadmorske visine. Tada sneg zna da zabeli šire područje Ivanjice i Arilja, ali i Bajine Bašte i Ivanjice i da napravi katastrofalnu štetu na poljoprivrednim i ratarskim kulturama, naročito malinama. Takav slučaj zabeležen je maja 2012. godine. Tada je sneg zavejao i Sarajevo kao usred januara.

Srećom, kada su gradovi u nizijama u pitanju snežni pokrivač u maju skoro da je nemoguć, iako je bilo u prošlosti da su provejavale pahulje.

Sneg u maju u Beogradu provejavao je 11. maja 1953. godine, ali se nije formirao snežni pokrivač.

Ne tako davno, u vreme ciklona koji je u maju 2014. godine doneo Srbiji katastrofalne kiše i poplave, bilo je i više negop hladno da na višim planinama budu u obliku snega, pa je tako na Kopaoniku palo za dva dana skoro 90 milimetara padavina i to u obliku snega, a visina snežnog pokrivača dostigla je čak 58 centimetara, da bi se u narednih pet daa ovaj snežni pokrivač u potpunosti otopio.

Sneg u maju najčešći je na visokim planinama Kosova i Metohije, poput Šar Planine, Prokletija i drugih, čiji vrhovi prelaze i 2500 metara nadmorske visisne, a sneg u proseku visine od jednog metra na tim visinama se zadržava i tokom većeg dela juna, a slično je i u višim predelima Alpa.

Kada se sneg javi tokom proleća, velika šteta može biti pričinjena i zbog veoma mokrog i vlažnog snega, koji kao takav i kao dosta težak može da ošteti vegaticiju, da polomi grane, obori drveća, pa čak da napravi štetu i na elektromrežama.

Pored snega, veća opasnost od njega je pojava kasnog prolećnog mraza, koji zna da se javi jačk i u nižim predelima Srbije i da napravi veliku štetu poljoprivrednim i ratarskim kulturama.

Prosečna jutarnja temperatura u maju je od 10 do 16°C, a prosečna maksimalna dnevna od 20 do 26°C.

Inače, maj u Srbiji odlikuju se veoma promenljivim i nestabilnim vremenom, uz česte grmljavinske nestabilnosti i lokalnu pojavu grada.

Pored juna, maj je mesec koji je u proseku najkišovitiji u Srbiji.

Kada počinju snežni dani?

Prosečno padanje prvog snega u Beogradu je 23. novembra, ali poslednjih godina taj datum zna čeato da bude probijen i to ne samo za mesec dana, već nekada i mnogo duže, kao što je bio slučaj 2020. godine kada je prvi sneg u Beogradu padao u vreme kad mu se više niko nije nadao.

Ipak, sneg u Beogradu znao je da pada ne samo u novembru i to na početku meseca, već i tokom oktobra.

Poslednjih 10 do 15 godina padalo je manje snega nego što je uobičajeno. U vreme naših baka i deka bilo je jačih zima i većih padavina, pa onaj sneg do kolena koji nam oni stalno spominju, za nas je kao legenda.

Ako posmatramo slike pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, zime su bile drugačije nego danas.

Posle sedamdesetih postalo toplije na globalnom nivou. Sada je dosta promenljivo,pa 2007. i poslednjih zima skoro da nije ni bilo snega u Beogradu, a na primer 2012. godine imali smo jako hladan februar, kada su Srbija i Beograd bili zavejani snegom i ledom, a proglašeno je i vanredno stanje. Taj februar bio je veoma hladan, a ako zimu posmatramo kao celinu (decembar, januar, februar) zbog znatno toplijeg decembra i januara bila prosečna.

Kako je snega sve manje, današnji mališani uskoro bi mogli da ga gledaju samo na televiziji. I da slušaju o čuvenoj 1962. godini kada je u Beogradu bilo čak 80 centimetara "beline", odnosno 1999. i 2011. kada smo imali čak po 44 dana pod snegom.

Sneg u Beogradu

Najraniji sneg otkad se vrše merenja u Beogradu pao je sad već dalekog 7. oktobra 1897. godine.

Srednji datum pojave prvog snežnog pokrivača je 3. decembar.

Najraniji datum pojave prvog snežnog pokrivača je 20. oktobar 1908. godineSrednji datum pojave poslednjeg snežnog pokrivača je 5. mart.

Najraniji snežni pokrivač u Beogradu se formirao 20. oktobra 1908. godine, a najkasniji snežni pokrivač se formirao 22. aprila 1997. godine.

Najkasnije provejavanje snega u Beogradu, ali bez formiranja snežnog pokrivača zabeleženo je 11. maja 1953. godine.

Maksimalne visine snežnog pokrivača po mesecima:

oktobar – 16 cm (28.10.1905);

novembar – 39 cm (07.11.1995);

decembar – 65 cm (02. i 05.12.1921);

januar – 61 cm (16.01.1935);

februar – 80 cm (03.02.1962);