МОЖЕ ЛИ ТОКОМ МАЈА ПАСТИ И СНЕГ? Пахуље у овом месецу нису немогуће! За један дан је усред пролећа ПАЛО ЧАК 60 cm СНЕГА У ОВОМ ДЕЛУ СРБИЈЕ

Фото: Дневник/В. Фифа

Овогодишњи мај протиче у знаку правог пролећног и променљивог месеца, уз умерено топло време, повремена захлађења, а последњих дана било је и честих пљускова, па и грмљавинских олуја, што је уједно и уобичајено за овај месец.

Променљив мај уследио је након веома интересантног априла.

Прва половина априла била је права летња, уз температуре и до 33°Ц, а друга половина месеца донела је релативно хладно време, често налик јесењем, на планинама и зимском. Март је био и вишпе него топао, а на самом крају месеца температура је достигла 30°Ц.

Најтоплија зима

Зима иза нас била је најтоплија у историји мерења у Србији. Повремених снежних падавина било је у данима након Божића, при чему се снежни покривач због нижих температура и јачих јутрњих мразева задржао и недељу дана. Потом је уследило дуготрајно суво и врло стабилно време, а прва декада фебруара донела је екстремно топло време, уз температуре и до 20°Ц, а доститале су чак и 23°Ц. Те температуре биле су и за 15 степени више од просека за ово доба године.

Озбиљан недостатак снега у Београду и у деловима Србије веома честа је појава prеthodnih година.

У сезони 2019-2020. снега скоро и да није било у Београду.

Последњих година приметне су све блаже зиме, уз температуре изнад просека, а све мање је и снега, али исто тако пролеће изненади са снежним падавинама, неретко и обилним, уз права зимска захлађења.

Често се дешавају и екстремне ситуације, односно да снег падне ван зимске сезоне.

Ипак, прошлогодишњи април нам је већ 3 године заредом донео необичан изузетак, а април 2021. године забележио је први снег у Београду још од априла 1996. и 1997. године када је последњи пут падао у престоноци.

Иначе, просечан датум падања последњег снега у Београду је 23. март, што не значи да не може да пада раније или касније, па је тако најкасније падање снега забележено 11. маја 1953. године.

Снег у мају

Снег у мају веома је ретка појава у Србији, али није неуобичајена. Јавља се углавном при јачем захлађењу, уз продор поларног ваздуха са севера и истока, уз доток влаге са Медитерана.

Снег у мају у Србији пада углавном у планинским пределима, нарочито изнад 1000 метара надморске висине, па тако и те како зна да забели Копаоник, Стару планине и друге више планине, али и ниже планине, попут Златибора. Током тих дана температуре оду и у минус, а снег зна уз јак ветар да направи и праву мећаву.

Поред планинских предела, снег зна у мају да забележи и ништо ниже пределе, углавном јужне, југозападне и западне Србије и тада забели и предела на око 400-500 метара надморске висине. Тада снег зна да забели шире подручје Ивањице и Ариља, али и Бајине Баште и Ивањице и да направи катастрофалну штету на пољопривредним и ратарским културама, нарочито малинама. Такав случај забележен је маја 2012. године. Тада је снег завејао и Сарајево као усред јануара.

Срећом, када су градови у низијама у питању снежни покривач у мају скоро да је немогућ, иако је било у прошлости да су провејавале пахуље.

Снег у мају у Београду провејавао је 11. маја 1953. године, али се није формирао снежни покривач.

Не тако давно, у време циклона који је у мају 2014. године донео Србији катастрофалне кише и поплаве, било је и више негоп хладно да на вишим планинама буду у облику снега, па је тако на Копаонику пало за два дана скоро 90 милиметара падавина и то у облику снега, а висина снежног покривача достигла је чак 58 центиметара, да би се у наредних пет даа овај снежни покривач у потпуности отопио.

Снег у мају најчешћи је на високим планинама Косова и Метохије, попут Шар Планине, Проклетија и других, чији врхови прелазе и 2500 метара надморске висисне, а снег у просеку висине од једног метра на тим висинама се задржава и током већег дела јуна, а слично је и у вишим пределима Алпа.

Када се снег јави током пролећа, велика штета може бити причињена и због веома мокрог и влажног снега, који као такав и као доста тежак може да оштети вегатицију, да поломи гране, обори дрвећа, па чак да направи штету и на електромрежама.

Поред снега, већа опасност од њега је појава касног пролећног мраза, који зна да се јави јачк и у нижим пределима Србије и да направи велику штету пољопривредним и ратарским културама.

Просечна јутарња температура у мају је од 10 до 16°Ц, а просечна максимална дневна од 20 до 26°Ц.

Иначе, мај у Србији одликују се веома променљивим и нестабилним временом, уз честе грмљавинске нестабилности и локалну појаву града.

Поред јуна, мај је месец који је у просеку најкишовитији у Србији.

Када почињу снежни дани?

Просечно падање првог снега у Београду је 23. новембра, али последњих година тај датум зна чеато да буде пробијен и то не само за месец дана, већ некада и много дуже, као што је био случај 2020. године када је први снег у Београду падао у време кад му се више нико није надао.

Ипак, снег у Београду знао је да пада не само у новембру и то на почетку месеца, већ и током октобра.

Последњих 10 до 15 година падало је мање снега него што је уобичајено. У време наших бака и дека било је јачих зима и већих падавина, па онај снег до колена који нам они стално спомињу, за нас је као легенда.

Ако посматрамо слике педесетих и шездесетих година прошлог века, зиме су биле другачије него данас.

После седамдесетих постало топлије на глобалном нивоу. Сада је доста променљиво,па 2007. и последњих зима скоро да није ни било снега у Београду, а на пример 2012. године имали смо јако хладан фебруар, када су Србија и Београд били завејани снегом и ледом, а проглашено је и ванредно стање. Тај фебруар био је веома хладан, а ако зиму посматрамо као целину (децембар, јануар, фебруар) због знатно топлијег децембра и јануара била просечна.

Како је снега све мање, данашњи малишани ускоро би могли да га гледају само на телевизији. И да слушају о чувеној 1962. години када је у Београду било чак 80 центиметара "белине", односно 1999. и 2011. када смо имали чак по 44 дана под снегом.

Снег у Београду

Најранији снег откад се врше мерења у Београду пао је сад већ далеког 7. октобра 1897. године.

Средњи датум појаве првог снежног покривача је 3. децембар.

Најранији датум појаве првог снежног покривача је 20. октобар 1908. годинеСредњи датум појаве последњег снежног покривача је 5. март.

Најранији снежни покривач у Београду се формирао 20. октобра 1908. године, а најкаснији снежни покривач се формирао 22. априла 1997. године.

Најкасније провејавање снега у Београду, али без формирања снежног покривача забележено је 11. маја 1953. године.

Максималне висине снежног покривача по месецима:

октобар – 16 цм (28.10.1905);

новембар – 39 цм (07.11.1995);

децембар – 65 цм (02. и 05.12.1921);

јануар – 61 цм (16.01.1935);

фебруар – 80 цм (03.02.1962);