DAN BIBLIOTEKE MATICE SRPSKE: Prisećanje na preseljenje

Pozdravne reči su na svečanoj akademiji uputili Episkopmohački Damaskin, predsednik Matice srpske Dragan Stanić, koji je istakao da je ova institucija izuzetno zadovoljna i ponosna na svoje ustanove među kojima je i BMS, i pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Dragana Milošević, koja je istakla da je čast i privilegija čestitati Dan BMS svima koji čine njeno neprolazno ali večno trajanje.

Besedu o knjizi i biblioteci održao je upravnik Biblioteke Matice srpske Selimir Radulović, deset godina na čelu ove kuće, koja je, po njegovim rečima, ukras srpskog bibliotekarstva.

- Kao deo jedinstvenog sistema Matice srpske, ona je neka vrsta klasičnog knjigohranilišta, u kojem se oseća miris i ukus knjiga, ali i moderna institucija kulture, koja ide u korak s novim komunikaciono-informacionim tehnologijama – istakao je Selimir Radulović. - Obeležavajući Dan Biblioteke Matice srpske, sećamo se 1838. godine, kada je doneta odluka da se biblioteka otvori za javnost, sećamo se i Save Tekelije, velikog našeg dobrotvora, Jovana Subotića, Jovana Đorđevića, Jovana Radonića i svih drugih vrednih srpskih kulturnih poslenika.

Upućujući reči zahvalnosti svima, između ostalih i najneposrednijim saradnicima, i svim zaposlenima u Biblioteci Matice srpske, na saradnji i poverenju, Radulović je napomenuo da „bibliotečka etika ne podrazumeva samo izgrađivanje primerenog odnosa s čitaocem, već i primereno-plemenitog odnosa unutar kolektiva i društva, s drugim kućama knjige, i priziva, više svega, jedinstvo etičkog načela i profesionalnog pristupa“.

On je u svojoj besedi takođe pomenuo i da je u planu izgradnja novog magacinskog prostora na parceli Matice srpske, jer je delatnost BMS, već nekoliko godina, ugrožena zbog nedostatka magacinskog prostora za čuvanje publikacija. Kako je podsetio, sprovedene su pripremne radnje i sačinjen je Protokol o zajedničkom delovanju Matice srpske i BMS na projektu izgradnje nove zgrade, koji je usvojen na sednici UO Matice srpske, koji je takođe dao saglasnost za izrađeno Idejno rešenje za izgradnju novog magacinskog prostora. Privredni subjekt„BraksPro“ doo Novi Sad izradiće projektno-tehničku dokumentaciju, s rokom završetka u drugoj polovini 2024. godine, nakon čega bii trebalo da se pribavi građevinska dozvola i počne gradnja ovog novog objekta.

- Radujemo se, unapred, plodu, rodljivom, u službi kulture i knjige. Jer, budućnost biblioteka nije tehničko-tehnološko pitanje, već kulturalno, vrednosno, ako hoćete, i državno pitanje. Njihov status, u bilo kom kulturnom modelu, ne overava samo odnos prema prošlosti i tradiciji, prema predanjskoj svesti, već i prema budućnosti – ukazao je Selimir Radulović.

Na svečanosti jeprof.dr Aleksandru Jerkovu uručena nagrada Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske za 2024, koju mu je dodelioje žiri u kojem su dr Milan Micić, predsednik,i članovi mr Gordana Đilas, i dr Zoran Đerić, koji je pročitao obrazloženje.Nagradu Zlatna knjiga čine povelja, plaketa, grafika Dragana Stojkova i okrugli sto o delu dobitnika, kao i zbornik radova s okruglog stola, koji će biti održan u novembru.

- Čini mi čast da ste me dodali nizu izvanrednih dobitnika. Ne znam da li bi me hteli u društvu, ja im se, dragim prijateljima, rado pridružujem. Odskora još jednog od njih, mog Gorana, nema sa nama. Bez njega sam još samlji dok tražim više od onoga što je moguće. Goran Petrović i njegov roman o Despotu Stefanu Lazareviću su junaci Istine (srpske) književnosti narečenog Jerkova. Ta Istina bi mogla biti u središtu ovog događaja više no njen autor Aleksandar Jerkov. Naše su knjige bolje od nas, dodao bi Šklovski – naveo je u svojoj besedi laureat Aleksandar Jerkov. – Ovu nagradu osećam kao deo moje Vojvodine.Meni to nešto posebno znači, ja sam vojvođanski Srbin rođen i odrastao u Beogradu, takav da mi se pričinjavaju svi moji dedovi kako danas, ovde, stoje u nizu, strogi moji Jerkovi, dosežući unatrag nekoliko stotina znanih godina. Danas je tu i deo moje kompozitne porodice, tu su i svi moji slavonski, dakle panonski preci, i sve moje babe što su vazda volele čitati, do moje skoro stogodišnje majke.

Kako se navodi u obrazloženju žirija, Aleksandar Jerkov na Filološkom fakultetu u Beogradu od 1984. radi kao asistent-pripravnik, asistent, docent, vanredni i redovni profesor Srpske književnosti XX veka. U dva uzastopna mandata, dr Jerkov je bio prodekan za nauku i međunarodnu saradnju,kao i član Saveta i drugih tela Filološkog fakulteta. Na ovom fakultetu predaje predmete vezane za srpsku književnost XX veka i posebne kurseve na masteru i na doktorskim studijama. Predaje teoriju kulture, savremenu hermeneutiku i teoriju književnosti, a vodio je predmete na postdiplomskim i doktorskim programima u zemlji i inostranstvu, gde je i držao predavanja.

Pored akademske karijere, dr Jerkov je bio urednik „Studenta“, zatim glavni urednik „Vidika“, glavni i odgovorni urednik Izdavačkog preduzeća „Prosveta”, urednik „Platoa” i glavni urednik „Mono i Manjane“ (danas „Vulkan“) u kojoj je rukovodio i izradom Velike enciklopedije „Larus“ u pet tomova.

Književnu kritiku piše i objavljuje od 1977. godine, za koju je bio nagrađivan više puta, dobivši između ostalog i nagradu „Milan Bogdanović”.Objavio je niz knjiga i antologija.

Kao upravnik Univerzitetske bibloteke, prof. dr Jerkov je rukovodio velikim brojem projekata od nacionalnog i međunarodnog značaja. Doprineo je obnovi i konsolidaciji Univerzitetske biblioteke, od popravke zgrade, do razvoja novih bibliotečko-informacionih kapaciteta, i osnivanje Centra za rad sa doktorandima.

Na ovoj svečanosti su uručene i Zahvalnice Biblioteke Matice srpske, koje su dobili Dragica Mijović, prof. dr Željko Vučković, Narodna biblioteka „Stevan Sremac” iz Niša, i Narodna biblioteka Kruševac.

N. Pejčić