INFLACIJA SE POLAKO VRAĆA Kamatne stope ostaju u intervalu od 5,25 odsto do 5,5 odsto
BEOGRAD: Inflacija se polako vraća u granice ciljanih vrednosti, dok će bazna inflacija (bez hrane i energenata) ostati nepromenjena do 2026. godine, objavljeno je u novom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Restriktivne mere centralnih banaka dale su rezultate i prognostičari očekuju dalje smanjenje inflacije u 2024. godini.
Kako navode autori MAT Miladin Kovačević i Katarina Stančić u analizi "Uloga i značaj inflatornih očekivanja u borbi protiv inflacije", rast cena u SAD tokom novembra 2023. u odnosu na oktobar 2022. bio je 3,1 odsto, a u Evrozoni 2,4 odsto.
FED je na poslednjem održanom sastanku u decembru doneo odluku da se kamatne stope u narednom periodu neće podizati, te će ostati u intervalu od 5,25 odsto do 5,5 odsto.
U analizi MMF-a, u kojoj su bili uključeni profesionalni prognostičari, finansijska tržišta, domaćinstva i firme, u periodu od 2017. praćena su inflatorna očekivanja
i ponašanje ekonomskih subjekata sa ciljem da se dobiju pouzdani zaključci o budućem kretanju inflacije.
Rezultati su pokazali da postoji konzistentnost u očekivanjima i da je ispravno predviđen inflatorni rast u 2021, a vrhunac u 2022. godini.
Ekonomska dinamika, naročito kretanje investicione i lične potrošnje, pod jakim su uticajem inflatornih očekivanja, budući da se ona ugrađuju u sadašnje i buduće cene, ekonomske i poslovne akcije, finansijske mere, kamatne stope.
Na taj način celokupna ekonomska politika ostaje uslovljena, direktno ili indirektno, inflatornim očekivanjima.
Ako se posmatra kretanje inflatornih očekivanja i inflacije, jasno se uviđa izražena uzročnost, koji je najjači u kratkoročnom periodu.
MMF navodi i kvantifikaciju ovog odnosa: u razvijenim ekonomijama, za jedan procentni poen rasta inflatornih očekivanja inflacija će porasti za oko 0,8 procentnih poena, u slučaju rastućih ekonomija, rast inflacije bi bio 0,4 procentna poena.
Prema novom makroeknomskom modelu, u svakoj ekonomiji postoje "učesnici koji gledaju unazad" tj. subjekti koji ne uzimaju u obzir buduće uticaje monetarne politike (i samim tim ih ne ugrađuju u svoja očekivanja) i "učesnici koji gledaju unapred", tj. subjekti koji su poverljiviji prema merama monetarne politike.
Veće učešće prve grupe u populaciji znači i manje šanse monetarnih vlasti da u kratkom roku suzbiju inflaciju, i obrnuto.
Najveći procenat "učesnika koji gledaju unazad" prisutan je u rastućim ekonomijama, budući da su one istorijski prolazile kroz turbulentnije periode visoke inflacije.
U razvijenim ekonomijama njihovo učešće je znatno manje.
Inflacija je od 2021. godine u razvijenim ekonomijama bila uslovljena rastom cena berzanskih proizvoda, problemima u lancima snabdevanja, kao i rastom cena energenata.
