PARE SE ČUVAJU U ČARAPAMA, A ŠTA JE S PODACIMA I ŠIFRAMA Glava u oblacima, a dokumenta na sigurnom
Zatrpani podacima, dokumentima, u želji da snimimo i slikamo svaki trenutak, poslednjih godina muku mučimo da sve što nam je važno smestimo na sigurno.
I dok smo se u papirna vremena oslanjali na kopir mašine, plastične folije i sefove, sada podatke čuvamo na rezervnim kopijama hard diskova, spoljnjim jedinicama, ili u „oblaku”. Ipak, sve se menja i propada, a bogami može da bude i predmet krađe radi sticanja nelegalnog novca, u narodu poznatog kao rensomver. Ovaj problem otišao je toliko daleko da su korisnici Redita, pored krilatice „Pumpaj”, osmislili i Svetski dan rezervne kopije.
Pa, koliko verujete memoriji vašeg uređaja?
Definitivno više nego što bi trebalo. Prema statistikama, samo 33 odsto korisnika redovno pravi rezervne kopije podataka, dok je više od 77 odsto ljudi već iskusilo gubitak važnih dokumenata, snimaka, slika, pa i ličnih podataka.
Prvo pitanje koje treba uzeti u obzir jeste šta tačno treba sačuvati za rezervu. Da biste to uradili, prvo napravite selekciju: naravno, poslovna dokumenta, porodične fotografije, finansijski podaci, zdravstveni podaci, korisnička imena i lozinke, pa čak i sadržaj razmenjen preko aplikacija za dopisivanje, predstavljaju osetljive podatke i njih treba sačuvati. Baš sačuvati, uz pomoć pouzdanih metoda skladištenja. Koje su to pouzdane metode? Najpouzdanija je – što više kopija na što više mesta. Zašto?
Železnica Saut Vestern objavila je da se na njihovoj mreži svakog dana izgubi najmanje pet pametnih telefona
Zato što neke kopije ili mesta na kojima ih čuvate možete da upropastite ili izgubite ili vam ih otmu: to se odnosi i na spoljne hard diskove, rezervne kompjutere, ali i mobilne telefone i naloge na „oblaku”. Železnica Saut Vestern objavila je da se na njihovoj mreži svakog dana izgubi najmanje pet pametnih telefona, što je skoro 1.800 uređaja godišnje. I to je sve našom krivicom, a tome treba dodati i tuđu, odnosno, napade malverom ili rensomverom. Kad u sve uključite činjenicu da je plaćanje otkupnine hakerima koji su vam „zaključali” podatke potpuno besmisleno jer vam niko ne garantuje da će vam molba biti ispunjena, jasno je da vam preostaje da sve kopirate više puta i nadate se najboljem.
Pravilo 3-2-1
Pridržavajte se pravila 3-2-1. Jedna od najpopularnijih strategija za pravljenje rezervnih kopija jeste da imate najmanje tri kopije važnih podataka, da ih pohranite na dva različita medijuma i da barem jednu kopiju smestite na udaljenu lokaciju (u oblaku ili na eksternoj fizičkoj lokaciji). A ovo poslednje, kažu stručnjaci kompanije Kasperski, može da bude i poseban notes, u koji ćete pisati vaše lozinke i držati na nekom sigurnom mestu.
Najpopularnije opcije za rezervnu kopiju obično su oblak ili eksterne usluge za skladištenje podataka. Ukupna statistika pokazuje da danas većina ljudi bira tehnologiju „oblaka” kao svoju glavnu opciju za skladištenje podataka. Ali…
Usluge „oblaka” omogućavaju trenutni pristup informacijama gde god da se nalazite, ali zahtevaju mesečnu ili godišnju pretplatu. Osim toga, lako se razularite pa brzo popunite sav prostor, a onda vam preostaje nekoliko sati sedenja i brisanja raznih slika, filmova, klipova. Ne pitajte kako znamo.
Specifični podaci, poput lozinki, identifikacionih podataka ili finansijskih informacija zahtevaju još sigurnije metode skladištenja. Menadžer lozinki je opcija koja štiti osetljive lične informacije, sprečava njihov gubitak i omogućava trenutni pristup njima u bilo kom trenutku. Automatsko popunjavanje autentifikacionih i bankovnih podataka znači da korisnici ne moraju da pamte važne informacije, a pouzdano štiti podatke od kompromitovanja. Sve dok vam sistem ne pukne, a vi niste bili dovoljno pametni da još negde zapišete šifre, recimo na prostor za zapisivanje podataka na Vajberu ili Vatsapu, na primer.
I to sve funkcioniše dok ima struje.