ИНФЛАЦИЈА СЕ ПОЛАКО ВРАЋА Каматне стопе остају у интервалу од 5,25 одсто до 5,5 одсто

Рестриктивне мере централних банака дале су резултате и прогностичари очекују даље смањење инфлације у 2024. години.

Како наводе аутори МАТ Миладин Ковачевић и Катарина Станчић у анализи "Улога и значај инфлаторних очекивања у борби против инфлације", раст цена у САД током новембра 2023. у односу на октобар 2022. био је 3,1 одсто, а у Еврозони 2,4 одсто.

ФЕД је на последњем одржаном састанку у  децембру донео одлуку да се каматне стопе у наредном периоду неће подизати, те ће остати у интервалу од 5,25 одсто до 5,5 одсто.

У анализи ММФ-а, у којој су били укључени професионални прогностичари, финансијска тржишта, домаћинства и фирме, у периоду од 2017. праћена су инфлаторна очекивања

и понашање економских субјеката са циљем да се добију поуздани закључци о будућем кретању инфлације.

Резултати су показали да постоји конзистентност у очекивањима и да је исправно предвиђен инфлаторни раст у 2021, а врхунац у 2022. години.

Економска динамика, нарочито кретање инвестиционе и личне потрошње, под јаким су утицајем инфлаторних очекивања, будући да се она уграђују у садашње и будуће цене, економске и пословне акције, финансијске мере, каматне стопе.

На тај начин целокупна економска политика остаје условљена, директно или индиректно, инфлаторним очекивањима.

Ако се посматра кретање инфлаторних очекивања и инфлације, јасно се увиђа изражена узрочност, који је најјачи у краткорочном периоду.

ММФ наводи и квантификацију овог односа: у развијеним економијама, за један  процентни поен раста инфлаторних очекивања инфлација ће порасти за око 0,8 процентних поена, у случају растућих економија, раст инфлације би био 0,4 процентна поена.

Према новом макроекномском моделу, у свакој економији постоје "учесници који гледају уназад" тј. субјекти који не узимају у обзир будуће утицаје монетарне политике (и самим тим их не уграђују у своја очекивања) и "учесници који гледају унапред", тј. субјекти који су поверљивији према мерама монетарне политике.

Веће учешће прве групе у популацији значи и мање шансе монетарних власти да у кратком року сузбију инфлацију, и обрнуто.

Највећи проценат "учесника који гледају уназад" присутан је у растућим економијама, будући да су оне историјски пролазиле кроз турбулентније периоде високе инфлације.

У развијеним економијама њихово учешће је знатно мање.

Инфлација је од 2021. године у развијеним економијама била условљена растом цена берзанских производа, проблемима у ланцима снабдевања, као и растом цена енергената.