ALEKSANDAR NIKOLIĆ, ČLAN BELTANGA Svet pun emocija u spoju tanga i Balkana
Zvuke tanga, u izvođenju kvinteta „Beltango“, ljubitelji ove muzike moći će da slušaju 18. decembra u 20 časova u Sinagogi, u nastavku ciklusa božićno - novogodišnjih koncerata Muzičke omladine Novog Sada.
Među mnogim pohvalama, koje govore o tome da jedan ansambl iz Srbije itekako može da se poredi sa ostalima u svetu u kvalitetu izvođenja ove muzike, izdvajaju se reči Danijela Pjacole, sina čuvenog Astora Pjacole, koji je rekao da je ponosan što u svetu postoji grupa kao „Beltango“, koja svira muziku njegovog oca onako kako je treba svirati. I fondacija ovog slavnog kompozitora odala im je priznanje, dodelivši im nagradu „Premio Astor Pjacola”.
Na repertoaru ovog ansambla, pored tradicionalnih tango, kao i kompozicija tango-nuevo pravca Astora Pjacole, nalaze se i njihove autorske, pisane u stilu balkango, koji predstavlja fuziju tango i muzike Balkana. O tome šta, pored strasti, koje ima i u tangu i u muzici s Balkana, još povezuje i predstavlja glavne karakteristike te muzičke fuzije, govori član ansambla „Beltango“ Aleksandar Nikolić.
- Balkango je tango protkan našim emocijama, oslanjajući se na naše balkanske korene.
Prvobitno je nastao kao svojevrstan odgovor na muziku Astora Pjacole, kome smo posvetili prvu kompoziciju komponovanu još 2007. godine i premijerno je izveli u Buenos Airesu. Publika i kritika u Argentini su jednoglasno pozdravili ovakvu muzičku fuziju što nas je inspirisalo da nastavim komponovanje u tom pravcu, pa se u opusu pod nazivom „Balkango“ sad nalazi već oko 40 kompozicija – pominje Aleksandar Nikolić.
Kako publika reaguje na ovaj deo vašeg repertoara?
- Publika reaguje poprilično euforično na ceo repertoar „Beltanga“ koji je dosta širok. Balkango je samo jedan novi put kojim vodimo našu publiku otkrivajući joj svet pun emocija, raznolikih boja, uz veliko zadovoljstvo što smo dali i svoj pečat u kreiranju tango zaostavštine. Publika u Novom Sadu će imati prilike da čuje premijerno i nekoliko numera sa našeg novog autorskog albuma „Beltango lokomotivo“
Nastupate na različitim kontinentima, tango je svuda poznat i cenjen, ali verovatno postoje sredine u kojima je naklonost prema njemu iznad svega ostalog što muzika različitih epoha i stilova ima da ponudi?
- Tango je već odavno svetski fenomen i probrana publika ga širom sveta prihvata i doživljava na isti način kao njegovi prvobitni tvorci u Buenos Airesu. Sa pođednakom toplinom publika reaguje gde god se pojavimo. Možda malo više euforije osetimo na koncertnim scenama i festivalima u Francuskoj, gde je tango još pre Drugog svetskog rata našao svoje prvo evropsko utočište, a „Beltango“ tokom ovih 25 godina izgradio sjajnu reputaciju. Ali, bio bih nepravedan ako bih izostavio srdačan prijem koji nas uvek dočeka i u ostalim zemljama Evrope. Publika u Aziji takođe ume da napravi jako srdačnu atmosferu. Pamtimo i sjajne koncerte u dalekoj Kanadi. Tango scena Istočne Evrope na primer, odiše mladošću koja donosi neku posebnu poletnost i energičnost. A nama takođe energije ne nedostaje.
Kada se dobije kompliment od sina slavnog Astora Pjacole, da li je potrebna još ikakva dodatna satisfakcija i dokaz da je "Beltango" ispunio svoju misiju?
- Veliki maestro Pjacola nam je ostavio u nasleđe puno toga, a naše je da nastavimo njegovim putem, deleći lepotu tango muzike širom sveta.
Ispuniti neku misiju nekako me navodi na pomisao da smo pri kraju zadatka, a mi proslavljamo tek prvih 25 godina rada i nadamo se još velikom broju koncerata u budućnosti. Pjacolina muzika otvorila nam je samo jedna vrata u čudesan svet koji je nepregledan i pun inspiracije i sjajnih kreacija, ali da biste potpuno ušli u magiju tanga, potrebno je upoznati i dela ostalih kompozitora koji su stvarali tango istoriju pre njega. Pjacola je možda bio u trenutku svog stvaralaštva najradikalniji u reformama i tango uspeo da dovede na koncertne scene, ali i on se ponosio svojim tradicionalnim poreklom i vremenom provedenim u orkestru Anibala Troila.
Na našim koncertima repertoar je protkan stvaralaštvom kompozitora koji obuhvataju preko sto godina tango istorije. I posle Pjacoline smrti tango je nastavio da se razvija i pomalo menja.
Ako je neka misija tek pred nama, onda neka to bude još puno naših autorskih numera koji će naći svoj put do srca slušalaca.
N. P-j.