NELOJALNA KONKURENCIJA VARA I U POVRTARSTVU Ako je kupus jeftin, onda nije prava futoška sorta

Razlozi za to su klima i što je svega oko 65 hektara ovog proleća posejano, od kojih će rod sa 25 hektara nositi oznaku geografskog porekla

Uprkos tome, kilogram kupusa svežeg i kiselog biće tek malo skuplji nego lane. Kilogram svežeg kupusa futoški povrtari namalo prodaju za 80 dinara, između 40 i 50 dinara naveliko, a kiseli-ribanac za 250 dinara kilgoram.

Pri kupovini, kažu, potrošači treba da obrate pažnju kakav kupus kupuju, pošto se futoška sorta razlikuje od drugih .

- Futoški kupus je belje boje, ovalno-spljoštenog izgleda, težak od 1,5 do 3,5 kilogram i na listovima ima manje žila - kaže višegodišnji proizvođač Miroljub Janković za „Dnevnik”.

On ističe da svaki poljoprivredni proizvođač ima na pijačnim tezgama i na mestima predviđenim za prodaju ovog povrća naveliko oznaku o sorti. - Na tržištu ima raznog kupusa, ali malo autohtone futoške sorte. Nelojalna konkurencija ga prodaje pod tim imenom, premda, osim po izgledu glavice i po ceni, može se prepoznati da nije pravi, ukoliko košta ispod 80 dinara svež ili naveliko 30 dinara.

Janković kaže da je ovogodišnji rod višestruko niži nego u dobrim godinama. Po hektaru će kupusa biti svega 15 do 20 tona i zato povrtari neće izvući ulog, oko 750.000 dinara po hektaru.

Futoški povrtari ove zime imaće oko 50 tona sertifikovanog kiselog kupusa, koji će moći da se kupi u velikim trgovinskim lancima i na pijacama u Novom Sadu. - Kupus će imati na pakovanju oznaku geografskog porekla - naveo je povrtar Miroljub Janković.

Kilogram kiselog kupusa-ribanca i glavica prokole koštaju 250 dinara kilogram, vakuum pakovanje prokole je 400 dinara kilogram, a listovi 450 dinara kilogram na pijacama u Novom Sadu.

- Bićemo u gubicima i pitanje je da li ćemo dogodine moći da ponovo zasnujemo proizvodnju jer je ove godine zarada bila samo u ranoj šagarepi i lubenicama - kazao je Janković.

Naveo je da je ove sezone trebalo biti majstor da bi rod kupusa mogao da izađe pred kupce. - Taman kada smo krenuli krajem maja da zasnivamo proizvodnju, naišli su oluja i led, a kasnije kada je rasad bio u zemlji i krenuo da napreduje, naišla je u drugoj polovini jula superćelijska oluja i napravila ogromnu štetu.

Kupus su tokom oktobra dotukli sunce i visoke dnevne temperature, suv vazduh i vetar. Nismo znali šta da radimo s njim, ako smo ga zalivali, listovi su pucali a kada nismo palili sistem za navodnjavanje, listovi su se sušili - istakao je Janković i dodao da je tek od pre nedelju dana kupus počeo da se traži, a razlog tome je neobično toplo vreme za ovo doba godine. Ranijih godina, kazao je, kupus se prodavao već posle 20.oktobra,

Z. Delić

Foto: S. Šušnjević