EVO KAKO NAS VARAJU NA PIJACAMA Na tezgama i rafovima nam poturaju „krštenu“ rakiju i kupus sa lažnim poreklom

Slična je situacija bila i u vreme prodaje šljiva, kada su nam nudili požegače, iako i vrapci znaju da su požegače bukvalno satrte zbog osetljivosti na šarku šljive i da je najveći vrh koji mogu da dosegnu stenlejka. Ali, nema veze, navedi sortu koju svi prepoznaju, ništa te ne košta.

Poljoprivredni inspektori nemaju vremena da provere svaku sadnicu, tehnolozi mogu da budu nadglasani, sertifikati se ne proveravaju, uzorci se testiraju tako da i profesori uzdišu na to pitanje, a mi se s vremena na vreme kolektivno obrukamo kad nam vrate neki proizvod jer je opasan po zdravlje.

Kad pređemo na mlečne proizvode, situacija se pogoršava: pravi kajmak odavno niko zaista nije video, osim ako lično nije nadgledao skidanje kajmaka kod privatnih proizvođača mleka, a oni se već mesecima ozbiljno bune zbog nedostatka kontrole nad uvozom mlečnih proizvoda pa vam se može desiti i da uveče sipate jogurt, a ujutru vas dočeka mutna voda sa talogom kreča, takozvanog mleka u prahu za industrijske potrebe.

A organsko povrće? Svi su poludeli za povrćem bez hemije, ne znajući šta organska proizvodnja ustvari predstavlja i koliko je novca potrebno da se ova proizvodnja uopšte zasnuje: samo za konverziju zemljišta potrebno je pet godina, organsko đubrivo je izuzetno skupo, a stajskog đubriva nema, jer nema ni krava, rekao je nedavno u SANU dr Žarko Ilin.

- Površine na kojima se povrće gaji po organskim principima male su iz čisto ekonomskih razloga. Organska proizvodnja je veoma skupa. Samo 91 hektar u Vojvodini, recimo, nalazi se pod organskim povrćem, što je tri puta manje nego 2010. godine - rekao je dr Ilin.

Stiže vreme prehlada, trebaće nam med.

- Što je namirnica dragocenija, to je izloženija falsifikovanju, kao što je slučaj i s medom. To se najčešće radi tako što se u med dodaje šećerni sirup. Sve prevare na tržištu hrane su motivisane zaradom - rekla je nedavno profesorka Hemijskog fakulteta Dušanka Opsenica.

Predsednik Saveta pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović istakao je da taj problem posebno eskalira kad god je, zbog vremenskih neprilika, godina loša, a prinosi meda mali. Tada dominiraju falsifikati.

- Pravi prirodni med se ili izveze ili ga ima jako malo za domaće tržište, i tada falsifikatori koriste priliku - istakao je on, dodajući da zemlje Evropske unije strogo kontrolišu kvalitet meda, a da se mi provlačimo na savete stručnjaka kako da sami prepoznamo falsifikat.

A kad smo kod voća, nemojte da mislite da ni proizvođači nisu žrtve prevare, čak i strane.

- Potreban nam je vrhunski sadni materijal jer bez njega nema dobre proizvodnje, nezadovoljan sam kvalitetom sadnog materijala – rekao je proletos profesor Keserović, dodajući da se nedavno desilo da je proizvođač kupio sertifikovan sadni materijal iz Holandije, koji je bio zaražen rakom korena i napravio sebi totalnu štetu.

- Problem kod sadnog materijala je što i kad je sertifikovan niko ne garantuje da ćete kupiti sadnicu bez kancera, koja, što se već dešavalo, može uništiti i malinjak i zemljište – dodao je profesor, predlažući da sadnice kontroliše Uprava za zaštitu bilja i naši stručnjaci, a ne kao do sad Poljoprivredno savetodavne službe, a da odgovornost preuzmu proizvođači.

Iako smo se busali u grudi kada je šljivovica proglašena za brend i stavljena na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog blaga, „krštenje” rakije šećerom uobičajen je metod proizvodnje ovog alkoholnog pića, naročito u godinama poput ove, kad podbaci rod voća, a ove godine šljiva je baš bila loša. O tome šta se stavlja u vino mogu da posvedoče oni alergični na sulfate, a na rastućem tržištu može da se nađe svašta, pa i masovno uvezenog vina iz Makedonije i flaširanog pod modernim brendom s vrhunskim etiketama i cenom trostruko većom od onog argentinskog.

Zašto to radimo? Zato što nemamo dovoljan broj inspektora, strog način sertifikacije, zato što esnafska udruženja nisu dovoljno složna... A vala i zato što je kod nas prevariti odavno dobilo značenje „nadmudriti”, dobri đaci su štreberi, a oni loši „su se snašli”.

I. Radoičić