ODJECI „KOPELIJE”, PRVE BALETSKE PREMIJERE U NOVOJ POZORIŠNOJ SEZONI SNP-A I virtuozno i izražajno

Svetlucava priča o magiji i prevari puna čarolije i romantike, posle 39 godina ponovo se vratila na baletsku scenu SNP-a. Premijerno, ovaj balet izveden je 1870. godine u Parizu i odmah je doživeo veliki uspeh. Od tada pa do danas, balet „Kopelija“ standardni je deo klasičnog baletskog repertoara u svim velikim pozorišnim kućama.

Priču o devojci sa svetlucavim očima na novosadsku scenu preneo je istaknuti baletski umetnik i koreograf Đula Harangozo mlađi ( k.g. Mađarska ) prema koreografiji i režiji Đule Harangoza starijeg. Potpisavši se kao koreograf i reditelj predstave, Đula Harangozo izuzetno promišljeno i koreografski pitko priča priču pretačući reči u pokret i postvljajući igračima visoke tehničke standarde. Njegov koreografski rukopis, prepoznatljiv po vrlo zahtevnoj baletskoj tehnici, u korelaciji sa dramski uobličenim ulogama, privlači srce i dušu na način na koji reči to ne mogu. Kroz saznajno uklopljenu tehničku preciznost i glumačke deonice u kojima su razrađeni najsitniji detalji, Đula Harangozo se još jednom predstavio kao istinski majtor svog zanata.

Baletski ansambl ovom predstavom podigao je svoje interpretatorske mogućnosti na viši nivo. Ženski i muški ansambl baleta, kroz tehnički i glumački uobličene grupne igre, prikazali su uvežbanost i tehničku zrelost, a publika je to nagradila velikim aplauzom. Mađarska igra vojnika sa sjajnim Semjuelom Bišopom u ulozi oficira, pokazala je pun kapacitet podmlađenog muškog baletskog ansambla. Solisti baleta, Mina Radović i Semjuel Bišop, uz uigran baletski ansambl, čuvenu mazurku iz baleta „Kopelija“ izveli su virtuozno i s lakoćom, pokazavši još jednom izuzetan talenat za karakterne uloge.

Glavne uloge Svanilde i Franca poverene su mladoj solistkinji Rajni Remović i iskusnom prvaku novosadskog baleta Andreju Kolčariju. Rajna, koju smo već gledali u naslovnoj ulozi u baletu „Vragolanka“, dobila je vrlo kompleksan umetnički zadatak, glumački i izražajno izazovan sa koreografki i tehnički teškim deonicama. Njena skladana baletska pojava i zadovoljavajuća tehnička sigurnost uz naglašenu dramsku izražajnost, govori nam da je opravdala poverenje koje joj je dato. Uz svog iskusnog partnera, Andreja Kolčariju kao Franca, oni su na scenu doneli emotivnu povezanost, igračku preciznost i dramsku izražajnost.

Zvezda večeri bio je sjajni Aleksandar Bečvardi u ulozi starog majstora Kopelijusa. Njegova komika ushićuje i izvire iz svakog njegovog pokreta. Aleksandar je uobličio lik Kopelijusa sa tačno onom dozom humora koliko je i potrebno, a da ne postane grotesno. Gradio je lik Kopelijusa kognitivno i precizno, koristeći svoje glumačke i igračke sposobnosti. Njegov Kopelijus jednostavno nema pogrešnih i suvišnih pokreta i možemo sa zadovoljstvom reći da je Aleksandar u toj ulozi briljirao. 

Balet „Kopelija“ Đule Harangoza ispunila je sva očekivanja i pred punom salom Srpskog narodnog pozorišta nagrađena je velikim aplauzom. Celokupnom uspehu predstave doprinela je prelepa muzika Lea Deliba u izvođenju orkestra pod dirigentskom palicom Đorđa Pavlovića, stilski uobličeni kostimi Mirjane Stojanović Maurič i scenografija Olge Đorđević. Za predan rad sa baletskim ansamblom bili su zaduženi Maja Grnja, Vesna Brkić, Branka Gligorijević i Boris Ladičorbić.  

Sanja Vučurević