Svi za NOVI MOST, studija u skladu sa zakonom

Doduše, deo prisutnih građana ponovio je ranije iznete sumnje i primedbe da je most preskup, da je moglo da se radi na drugačiji način uz manje štete po okolinu, dok su predstavnici firme „MHM-projekt”, koja je izradila studiju, pojasnili da je ona urađena u skladu sa zakonom, da sadrži propisane mere i preporuke za sprečavanje, smanjenje i uklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu, te da će primedbe i sugestije građana biti zabležene i razmotrene, a pojedine i uvrštene u konačnu verziju studije.

Sudeći po velikom broju pripadnika obezbeđenja na ulazu Skupštine grada omeđenom magnetnim vratima, incidenata, osim burne rasprave, povišenih glasova i upadanja u reč, nije bilo. U samoj Velikoj sali, među zainetresovanim građanima bile su vidljive dve struje – jedna koja je bila oštro protiv do sada preduzetih koraka u izgradnji mosta, kao što je krčenje terena u okviru pripremnih radova, a druga koja je naglašavala da je most preko potreban i da ga s nestrpljenjem očekuju.

Sednicu su vodili predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine na čelu sa Zoranom Veljkovićem, dok su nacrt studije predstavili inženjeri Nikola Ranisavljev i Naser Mostafa iz „MHM-projekta”.  Oni su istakli da se radi o području od 21 hektara namenjenoj javnoj upotrebi, od čega najveći deo čine saobraćajne površine – skoro 17 hektara, te vodene površine – nešto više od tri hektara. Ostatak je ravnomerno raspoređen između odbrambenog nasipa, uređenih zelenih površina i crpne stanice.

U studiji je analizirano zemljište, hidrologija, klima te flora i fauna. Takođe, evidentirano je da se pojedine parcele obuhvaćene planom nalaze u granicama staništa zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta NSA 22a „Ribarsko ostrvo”, gde osnovnu vrednost predstavljaju ostaci autohtonih šuma. Za podatke o stanovništu obrađivači su koristili podatke iz popisa 2011. godine, a u Studiji se našao i opis trase, izgleda i kontrukcijskih rešenja mosta i prilaza. Mostafa i Ranisavljev su istakli da će otpadne atmosferske vode s mosta biti prikupljane u separatore, a po obradi ispuštane u Dunav.

Obrađen je i uticaj radova na okolinu u pogledu vrste goriva za mašine, njegovog uticaja na okolno zemište i vazduh, te su date smernice kako postupati na gradilištu, uz ogradu da će sve biti peciznije definisano u Elaboratu uređenja gradilišta kojeg izrađuje izvođač radova. Pomenuto je da će zbog buke biti postavljeno pet zvučnih barijera na novosadskoj strani mosta.

Analizirano je zagađenje u toku radova i tokom korišćenja mosta u pogledu zagađenja zemljišta, vazduha, zagađenje bukom, vibracijama i slično i ustanovljeno da će svi parametri biti u okviru propisanih standarda. Što se tiče zagađenja prilikom izgradnje emosta, propisane su mere kako da se ono smanji ili spreči.

Nakon predstavljanja studije usledio je deo sednice gde su građani postavljali pitanja i davali primedbe, a prva je reč dobila Danijela Stojković – Jovanović iz Udruženja građana „Sveti Dunav” koja je zatražila da se u studiju uključi podatak da se most gradi na 170 hektara okolnog vodoplavnog zemljišta i staništa 213 strogo zaštićenih vrsta.

Potom je Marija Milanković iz Sremske Kamenice istakla da je most tamošnjim građanima potreban i da bi se u studiji trebalo dodatno obraditi zaštita životinja i biljaka, kao i odgovarajući monitoring.

I Mostafa i Ranisavljev su na ove, ali i većinu drugih primedbi odgovarali da će sve biti razmotrene i deo njih i uvršten u konačnu verziuu Studije, kao i smernice za očuvanje prirode koje je Novi Sad naručio od Zavoda za zaštitu prirode Vojvodine i Instituta za nizijsko šumarstvo.

Petra Holika iz Pokreta „Bravo” zanimalo je zašto su stabla na Ribarskom ostrvu i Kameničkoj adi sečena u vreme kada to nije bilo dozvoljeno. Draganu Arsić iz Udruženja za zaštitu šuma, pak, zanimalo e zašto u studiji nisu razmatrane, osim alternativnih konstrukcija, i altrenativne  lokacije.

Na poslednje pitanje Mostafa je odgovrio da je studija procenjivala situaciju na osnovu Idejnog projekta mosta, da su u nju uvrštene mere Zavoda za zaštitu prirode Vojvodine, te da su ispunjeni svi zakonski uslovi u pogledu studije, čiji javni uvid je kasnio, jer je bila na reviziji.

Na ovo su burno reagovali učesnici rasprave, uz opasku da je Studija urađena „post festum” i „pro forme”, jer je morala da buide rađena pre početka radova. Na ovo se nadovezao Zoran Veljković iz Ministarstva zaštite životne sredine, pojasnivši da radovi na koje se odnose primedbe građana potpadaju pod pripremne, za koje ne postoji zakonska obaveza izrade studije procene utaicaja na životnu sredinu, te da je procedura potpuno poštovana.

Bojan Terzić iz stranke „Zajedno za Novi Sad” izrazio je sumnju da je studija urađena u interesu krupnog kapitala, jer se projektom mosta diže cena zemljišta na obližnjim lokacijama. Potom se ponovo javila građanka iz dela prisutnih građana koja je podržala izgradnju mosta i upitala kako će on uticati na stanovištvo osim u pogledu buke i zagađenja.

Odgovarajući na pitanja, Naser Mostafa iz firme „MHM – projekt” rekao je da nije sve gotovo, da su zaštićene vrste i dalje na Šorošu i okolini, te da postoji dobra volja ljudi uključenih u projekat i Grada koji je dao smernice za zaštitu okoline, da se sačuva i obnovi priordno okruženje. Ovo je potvrdio iz Zoran Veljković rečima da kompenzacijske mere zaštite prirode moraju biti uključene u studiju.

Na kritike da su mnogi ključni podaci u studiji navedeni kao nepoznati, Mostafa je istakao da će oni biti uključeni u konačnu verziju studije, nakon što ih nosioci javnih ovlašćenja dostave izrađivačima.

Na to su obrađivači odgovorili da će proširiti studiju socijalnim aspektom u narednoj fazi njene izrade.

Brajan Brković iz Pokreta „Bravo” napomenuo je da niko nije protiv mosta, ali da se procedure za njegovu izgradnju moraju sprovoditi uz učešće građana.

Predsednica Društva arhitekata Novog Sada Ana Ferik Ivanovič upitala je da li je neko razmotrio mogućnost da se most gradi „pomoću barži, kao i svi novosadski mostovi”, što bi manje uticalo na okolinu od izgradnje privremenih mostova. Nju je zanimalo zašto ti privremeni mostovi, kao i ni planirana marina, nisu uključeni u studiju.

Kako smo nezvanično mogli saznati, nakon što primebde i predlozi budu obrađeni, biće potrebno određeno vreme da se dođe do konačne verzije Studije, bez koje investitor „Koridori Srbije” ne mogu dobiti građevinsku dozvolu za most koji gradi kineska kompanija CRBC. Ono što je prilično izvesno, to je da se to verovatno neće desiti pre jeseni.

S. Krstić