Сви за НОВИ МОСТ, студија у складу са законом
Презентација и јавна расправа о Студији процене утицаја на животну средину моста између Новог Сада и Сремске Каменице завршена је у четвртак два сата након почетка, а једна ствар након тога је јасна - нико није против изградње новог моста.
Додуше, део присутних грађана поновио је раније изнете сумње и примедбе да је мост прескуп, да је могло да се ради на другачији начин уз мање штете по околину, док су представници фирме „МХМ-пројект”, која је израдила студију, појаснили да је она урађена у складу са законом, да садржи прописане мере и препоруке за спречавање, смањење и уклањање штетних утицаја на животну средину, те да ће примедбе и сугестије грађана бити заблежене и размотрене, а поједине и уврштене у коначну верзију студије.
Судећи по великом броју припадника обезбеђења на улазу Скупштине града омеђеном магнетним вратима, инцидената, осим бурне расправе, повишених гласова и упадања у реч, није било. У самој Великој сали, међу заинетресованим грађанима биле су видљиве две струје – једна која је била оштро против до сада предузетих корака у изградњи моста, као што је крчење терена у оквиру припремних радова, а друга која је наглашавала да је мост преко потребан и да га с нестрпљењем очекују.
Седницу су водили представници Министарства заштите животне средине на челу са Зораном Вељковићем, док су нацрт студије представили инжењери Никола Ранисављев и Насер Мостафа из „МХМ-пројекта”. Они су истакли да се ради о подручју од 21 хектара намењеној јавној употреби, од чега највећи део чине саобраћајне површине – скоро 17 хектара, те водене површине – нешто више од три хектара. Остатак је равномерно распоређен између одбрамбеног насипа, уређених зелених површина и црпне станице.
У студији је анализирано земљиште, хидрологија, клима те флора и фауна. Такође, евидентирано је да се поједине парцеле обухваћене планом налазе у границама станишта заштићених и строго заштићених врста НСА 22а „Рибарско острво”, где основну вредност представљају остаци аутохтоних шума. За податке о становништу обрађивачи су користили податке из пописа 2011. године, а у Студији се нашао и опис трасе, изгледа и контрукцијских решења моста и прилаза. Мостафа и Ранисављев су истакли да ће отпадне атмосферске воде с моста бити прикупљане у сепараторе, а по обради испуштане у Дунав.
Обрађен је и утицај радова на околину у погледу врсте горива за машине, његовог утицаја на околно земиште и ваздух, те су дате смернице како поступати на градилишту, уз ограду да ће све бити пецизније дефинисано у Елаборату уређења градилишта којег израђује извођач радова. Поменуто је да ће због буке бити постављено пет звучних баријера на новосадској страни моста.
Анализирано је загађење у току радова и током коришћења моста у погледу загађења земљишта, ваздуха, загађење буком, вибрацијама и слично и установљено да ће сви параметри бити у оквиру прописаних стандарда. Што се тиче загађења приликом изградње емоста, прописане су мере како да се оно смањи или спречи.
Након представљања студије уследио је део седнице где су грађани постављали питања и давали примедбе, а прва је реч добила Данијела Стојковић – Јовановић из Удружења грађана „Свети Дунав” која је затражила да се у студију укључи податак да се мост гради на 170 хектара околног водоплавног земљишта и станишта 213 строго заштићених врста.
Потом је Марија Миланковић из Сремске Каменице истакла да је мост тамошњим грађанима потребан и да би се у студији требало додатно обрадити заштита животиња и биљака, као и одговарајући мониторинг.
И Мостафа и Ранисављев су на ове, али и већину других примедби одговарали да ће све бити размотрене и део њих и уврштен у коначну верзиуу Студије, као и смернице за очување природе које је Нови Сад наручио од Завода за заштиту природе Војводине и Института за низијско шумарство.
Петра Холика из Покрета „Браво” занимало је зашто су стабла на Рибарском острву и Каменичкој ади сечена у време када то није било дозвољено. Драгану Арсић из Удружења за заштиту шума, пак, занимало е зашто у студији нису разматране, осим алтернативних конструкција, и алтренативне локације.
На последње питање Мостафа је одговрио да је студија процењивала ситуацију на основу Идејног пројекта моста, да су у њу уврштене мере Завода за заштиту природе Војводине, те да су испуњени сви законски услови у погледу студије, чији јавни увид је каснио, јер је била на ревизији.
На ово су бурно реаговали учесници расправе, уз опаску да је Студија урађена „пост фестум” и „про форме”, јер је морала да буиде рађена пре почетка радова. На ово се надовезао Зоран Вељковић из Министарства заштите животне средине, појаснивши да радови на које се односе примедбе грађана потпадају под припремне, за које не постоји законска обавеза израде студије процене утаицаја на животну средину, те да је процедура потпуно поштована.
Бојан Терзић из странке „Заједно за Нови Сад” изразио је сумњу да је студија урађена у интересу крупног капитала, јер се пројектом моста диже цена земљишта на оближњим локацијама. Потом се поново јавила грађанка из дела присутних грађана која је подржала изградњу моста и упитала како ће он утицати на становиштво осим у погледу буке и загађења.
Одговарајући на питања, Насер Мостафа из фирме „МХМ – пројект” рекао је да није све готово, да су заштићене врсте и даље на Шорошу и околини, те да постоји добра воља људи укључених у пројекат и Града који је дао смернице за заштиту околине, да се сачува и обнови приордно окружење. Ово је потврдио из Зоран Вељковић речима да компензацијске мере заштите природе морају бити укључене у студију.
На критике да су многи кључни подаци у студији наведени као непознати, Мостафа је истакао да ће они бити укључени у коначну верзију студије, након што их носиоци јавних овлашћења доставе израђивачима.
На то су обрађивачи одговорили да ће проширити студију социјалним аспектом у наредној фази њене израде.
Брајан Брковић из Покрета „Браво” напоменуо је да нико није против моста, али да се процедуре за његову изградњу морају спроводити уз учешће грађана.
Председница Друштва архитеката Новог Сада Ана Ферик Иванович упитала је да ли је неко размотрио могућност да се мост гради „помоћу баржи, као и сви новосадски мостови”, што би мање утицало на околину од изградње привремених мостова. Њу је занимало зашто ти привремени мостови, као и ни планирана марина, нису укључени у студију.
Како смо незванично могли сазнати, након што примебде и предлози буду обрађени, биће потребно одређено време да се дође до коначне верзије Студије, без које инвеститор „Коридори Србије” не могу добити грађевинску дозволу за мост који гради кинеска компанија ЦРБЦ. Оно што је прилично извесно, то је да се то вероватно неће десити пре јесени.
С. Крстић
