NOVI SAD GRAD KULTURE Ove jeseni, nakon prvog filma o Novom Sadu, "Liberta"- rađanje grada" kao serija

Ove jeseni stiže i televizijska serija koja će proširiti priču filma i detaljnije prikazati ne samo oslobođenje Novog Sada i dobijanje statusa grada, jedinstvenog koji je taj status dobio mirnim putem, već i čitavu Vojvodinu kao prostor gde se srpska kultura i tradicija najtešnje prepliću sa evropskim idealima i izazovima tog vremena.

- Prilika da radite na ovakvom projektu se ukazuje jednom u životu ili nikada - rekao je uoči godišnjice premijere filma „Liberta – rađanje grada“ reditelj i saradnik na scenariju Gvozden Đurić. - U tom smislu siguran sam da još uvek nismo svesni značaja samog filma i TV serije i da će se utisci formirati tek nakon neke ozbiljne vremenske distance. Kako TV serija ima sedam epizoda, jasno je da je sama priča, za razliku od filma, mnogo složenija i obimnija. I neka to bude poziv za gledaoce, koji su pogledali ili će tek pogledati film, da svakako ne propuste seriju.

Filmska saga „Liberta – rađanje grada“ od samog početka rađena je sa planom da bude i film i serija. Trend da se filmovi iz srpske kinematografije nakon svoje premijere prikažu i u vidu televizijske serije nastavlja se i sa projektom „Liberta – rađanje grada“ kako bi gledaoci mogli da vide i širu priču koju su reditelji zamislili. Kako se približava premijera serije, koja je planirana za jesen ove godine, reditelj i scenarista Žanko Tomić ističe da je film fokusiran na događaje iz žanra političkog trilera, dok serija znatno širi perspektivu na socijalne, ljudske i intimne aspekte priče.

- Rad na "Liberti" je trajao punih pet godina, neto, a bruto, sa prekidom zbog pandemije koronavirusa, šest i po godina - otkriva Tomić. - Završen je i izgleda onako kako smo ga Gvozden Đurić i ja zamišljali, i to je jedino bitno.

Gvozden Đurić potvrdio je to da, s obzirom na činjenicu da su se stvaranje filma i TV serije „Liberta – rađanje grada“ sve vreme odvijali paralelno, neka posebna zahtevnost se u tom smislu nije osetila, osim one koja se generalno odnosi na sam proces snimanja. Po njegovim rečima, taj proces u ovom slučaju nije bio nimalo jednostavan zbog specifičnosti epoha, komplikovane lokacije itd.

Značaj filma „Liberta – rađanje grada“ za Novi Sad

U julu prethodne godine, vrhunac programskog luka "Tvrđava mira" Evropske prestonice kulture bila je premijera ostvarenja „Liberta – rađanje grada“ pod vedrim nebom Petrovaradinske tvrđave. Gledaoci ovog filma, a uskoro i serije, vratili su se u prošlost i saznali manje poznate istorijske činjenice o vremenu kada je Petrovaradinski šanac uvršten u red slobodnih kraljevskih gradova, ali i tome kako je izgledala borba za slobodu u 18. veku.

- Novi Sad je zaprepašćujuće malo „slikan“ u našoj kinematografiji u odnosu na njegov istorijski i kulturni značaj, a posebno u odnosu na kapacitet jednog univerzitetskog grada sa Akademijom umetnosti koja već pedeset godina proizvodi filmske umetnike - smatra Žanko Tomić. - Ali pored ovog spoljnog plana, postoji i dubinski zbog kojeg je projekat poput „Liberte“ značajan za grad. U pitanju je potraga za identitetom i kolektivnim duhom grada, poreklom mentaliteta i onog kvalifikativa „novosadski“ koji tako često koristimo u svakodnevnom govoru.

Gvozden Đurić istakao je i to da su film i TV serija „Liberta – rađanje grada“, osim što pričaju priču o nastanku našeg grada, i svojevrsna vizuelna monografija.

Ona će za buduće generacije Novosađana ostati jedan veoma važan podsetnik o tome da su istinska multikulturalnost i razumevanje različitosti njegova suština od samog nastanka, i to nikada ne treba da zaboravimo, kakva god vremena da dođu - poručuje Đurić.

Marija Terezija je 1. februara 1748. godine izdala povelju kojom je Petrovaradinski Šanac uvršten u red slobodnih kraljevskih gradova, čime je Novi Sad iznikao iz mira i danas sa ponosom obeležava svaki prvi februarski dan kao Dan Grada. Tada se dodeljuje i tradicionalna Februarska nagrada za najznačajnija dela i postignuća građana i građanki Novog Sada.

Reditelj i scenarista Žanko Tomić i reditelj i saradnik na scenariju Gvozden Đurić nastavili su priču o tome zašto je ovaj projekat za njih važan i zbog čega su se opredelili da ispričaju priču o nastanku Novog Sada.

- Odgovor na ovakvo pitanje, siguran sam, ne može biti jednostavan, tj. verovatno je i nemoguće odgovoriti na njega jer je povezan sa unutrašnjim svetovima, željama, strastima, dilemama i sl., koje nikada do kraja ne osvestimo - smatra Gvozden Đurić. - Međutim, citirajući Meril Strip kada kaže da ima teoriju o tome da "filmovi deluju na polju snova, gde mi sanjamo sebe", ovaj film i TV serija bi, između ostalog, verovatno mogli da budu i plod nekog davnašnjeg sna koji je konačno odlučio da postane stvarnost.

Žanko Tomić na to dodaje da je "Liberta– rađanje grada" nastavak priče i događaja koji su prethodili njegovom projektu „Vere i zavere“.

- Ta veza je gotovo nevidljiva jer je intimna i prebačena čitava dva veka unazad - objašnjava on. - Prisutna je jedino kroz lik mlinara Lebenshajma, koji je značajan lik u Tišminom romanu "Vere i zavere", čiji se daleki predak pojavljuje u filmu "Liberta – rađanje grada" kao prvi nemački doseljenik u tadašnji Petrovaradinski Šanac. Naime, baveći se "Verama i zaverama", shvatio sam da je, iz perspektive novosadskog mikrokosmosa, ključna posledica Drugog svetskog rata bila gotovo potpuni nestanak čitave dve zajednice, jevrejske i nemačke, koje su sa Srbima osnovale i iz močvare podigle grad naspram Petrovaradinske tvrđave. U luku između ta dva vremena je opomena da je fašizam kadar da za svega nekoliko godina uništi nešto što je dve stotine godina stvarano.

Važnost projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“

Novi Sad je ne samo jedan od retkih gradova čiji je nastanak ovekovečen u kinematografiji, već verovatno i jedna od retkih, ako ne i jedina Evropska prestonica kulture koja je u godini titule time mogla da se pohvali. Tomić i Đurić za taj projekat imaju reči hvale.

- Mislim da je projekat uspeo da u velikoj meri bude nadstranački i građanski - navodi Žanko Tomić. - To je samo po sebi veliki uspeh. Voleo bih da je projekat doneo više koristi nezavisnoj umetničkoj sceni jer mislim da je ona istovremeno i najvitalnija kreativno i najugroženija egzistencijalno.

Gvozden Đurić izrazio je uverenje da će, pored svih evaluacija koje će biti urađene, pravi i suštinski značaj projekta "Novi Sad – Evropska prestonica kulture", kao veoma specifičnog i važnog kulturno-umetničkog procesa, moći da se vidi tek u godinama koje su pred nama.

B. Pavković