NOVI SAD GRAD KULTURE: „Uspavanka” prodrmala Sterijino pozorje

Pre samo nekoliko dana, upravo na tom najčuvenijem pozorišnom festivalu, „Uspavanka za Aleksiju Rajčić” reditelja Juga Đorđevića, trijumfovala je sa čak pet nagrada - Sterijina nagrada za najbolju predstavu, Sterijina nagrada za tekst savremene drame, Vanji Ejdus pripala je Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje, Nevena Glušica dobila je Sterijinu nagradu za originalnu scensku muziku, a Ljiljana Mrkić Popović Sterijinu nagradu za scenski govor.

Takav podvig predstave, koja je rađena u koprodukciji Narodnog pozorišta u Beogradu, Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ i Sterijinog pozorja, ujedno je i veliki uspeh za Narodno pozorište u Beogradu, jer je to prvi put da je predstava te ustanove odnela toliko nagrada.

- Priznanje koje smo dobili predstavlja za mene lično krunu uspeha za kraj sezone - rekao je reditelj Jug Đorđević. - Ponosan sam na ceo tim saradnica i saradnika i izvođačica i izvođača koji su učestvovali i koji čine našu predstavu. Mislim da je ovo pokazatelj da se rizik u pozorištu isplati, kada kažem rizik mislim na spremnost svih da probaju neke nove forme i istraže neka nova polja interpretacije. Nismo mogli ni da pretpostavimo ovako bogat festivalski život. Možda ono što mene lično najviše raduje jesu pozitivni komentari stranaca koji su pogledali „Uspavanku”, što negde znači da smo jedan lokalni kontekst podigli na univerzalni nivo, što je za mene lično kao autora veliki uspeh.

I više nego uspešan život predstave raduje i dramaturškinju Tijanu Grumić.

- Priznanje za predstavu „Uspavanka za Aleksiju Rajčić” na 68. Sterijinom pozorju, kao i druge nagrade za članove autorskog tima, velika su stvar, pre svega zbog činjenice da su mladi ljudi stvarali ovu predstavu, čime se zapravo daje podsticaj novim i svežim autorskim poetikama na našim scenama - rekla je Grumić. - Rad na tekstu je meni, kao dramaturškinji, a verujem i Jugu, kao reditelju, bio veoma inspirativan i uzbudljiv, pa onda dodatno raduje da predstava ima uspešan život, kako repertoarski, odnosno kod redovne publike pozorišta, tako i festivalski.

Tijana Grumić dodaje da je samu vidljivost predstave povećala činje-nica da je njena premijera bila baš u u godini kada je Novi Sad nosio prestižnu titulu Evropske prestonice kulture.

Veća vidljivost pozorišnih produkcija - Mislim da je sjajno da je EPK osim drugih aktivnosti na polju kulture, kao organizacija podržala i pozorišno stvaralaštvo. To je sigurno povećalo vidljivost tih pozorišnih produkcija, ali i dalo podsticaj autorkama i autorima koji su učestvovali u njihovom stvaranju. To što te predstave nastavljaju da žive i nakon titularne godine treba da bude podsticaj narednim prestonicama kulture da takođe ulažu u pozorište i pozorišne produkcije - ističe Grumić.

Istog mišljenja je i Đorđević.

- Svakako je važno da su se u godini kada je Novi Sad bio Evropska prestonica kulture na pozorišnom planu Evropi predstavili umetnici koji čine autorski tim naše predstave, kao što su Đorđe Kosić, Nevena Glušica, Tijana Grumić, Andreja Rondović, Velimirka Damjanović, Danica Krstić, Damjan Kecojević. Iskreno moja lična želja jeste da „Aleksija” bude igrana barem jednom mesečno u Novom Sadu, što je logistički vrlo zahtevno - smatra Đorđević.

Za Tijanu Grumić, upravo je Evropska prestonica kulture donela novo promišljanje o pristupu kulturnoj produkciji.

- U zemlji u kojoj se manje od 1 odsto buyeta izdvaja za kulturu, velika je stvar imati grad koji je na jedan duži period bio posvećen isključivo brizi o kulturi. Nadam se da ćemo u budućnosti tek viđati neke pozitivne promene na tom planu i drugim gra-dovima, a da će one delom sigurno biti podstaknute i delovanjem EPK - rekla je Grumić.

Pitanje položaja žena pod pozorišnim svetlom

Novi Sad je kroz EPK titulu nastojao da u okviru više od 100 programa, koje je obuhvatio programski luk „Heroine”, predstavi žensku kulturu, umetnost i stvaralaštvo, preispitivanjem ženskog istorijskog nasleđa i na taj način utiče na stvaranje rodno ravnopravnijeg društva, čega je deo bila upravo i predstava „Uspavanka za Aleksiju Rajčić”. To nije jedina predstava koja je na pozorišnim daskama prošle godine podstakla pitanje ravnopravnosti žena, a Tijana Grumić bila je, sa još pet svojih domaćih i regionalnih koleginica, dramaturškinja na predstavi „Mileva”, u režiji Anice Tomić.  - Slažem se da je bilo apsolutno neophodno da čitav jedan segment bude posvećen ženama i veoma sam srećna što se to desilo. Mislim da je projekt „Mileva” na najbolji način spojio teme istorijskog nasleđa naše zemlje, popularizacije nauke, ali pre svega ženskog pitanja i položaja žena u svim sferama društva. Osim toga, uključivši čak pet spisateljica, ali i rediteljku i dramaturškinju, ovaj projekat povezao nas je na regionalnom nivou, budući da smo bile iz tri različite zemlje koje suštinski dele kulturni i jezički prostor - priseća se Tijana.

Oštrica kulturnih sadržaja

Uz Milevu Marić Ajnštajn, Milica Stojadinović Srpkinja, Marija Trandafil, Milica Tomić, Nadežda Petrović, Isidora Žebeljan, samo su neke od heroina srpskog, ali i evropskog stvaralaštva, koje su bile inspiracija za heroine današnjice – vizuelne umetnice, glumice, dramaturškinje, rediteljke, novinarke, muzičarke, aktivistkinje i brojne druge koje su činile programski luk „Heroine”. Za novinarku i urednicu, Tamaru Srijemac, kultura je uvek važan kanal komunikacije kada je reč o menjanju društvene svesti i obračunavanju sa stereotipima.

- Sagledavanje položaja žene u nekom društvu zaista može mnogo toga da pokaže koliko je to društvo razvijeno, odnosno nerazvijeno - kaže Srijemac. - Ako postoji evropski projekat, koji podrazumeva program koji se realizuje godinu dana, kakav je EPK, zaista je nužno i obavezno stavljanje u fokus, između ostalog, i ženskog pitanja. Bilo je prevažnih i kvalitetnih sadržaja u okviru programskog luka „Heroine”. Plašim se samo da je on opet ostao na marginama. Da je ponovo sve ostalo u sličnom krugu ljudi koji prate takve sadržaje i to je možda glavni zadatak za dalje. Doći do šireg kruga ljudi, ali i kontinuitet. Želimo žensku perspektivu, žensko stvaralaštvo, feminističke kulturne sadržaje svaki dan.

Tamara Srijemac je i jedna od osnivačica Autonomnog festivala žena, koji je takođe bio deo „Heroina“.

- Umetnost jeste delotvorna jer će ona lakše i prijemčivije iskomunicirati neku temu, neku društvenu anomaliju sa publikom i pokrenuti na razmišljanje, na promenu. Ta oštrica koju kulturni sadržaji mogu da imaju, kritika, analiza društva, propitivanje stvarnosti, društvena anga-žovanost upravo jesu moji kriterijumi za odabir kulturnih sadržaja koje konzumiram i u pozorištu, muzici, filmu, književnosti. Isto tako i mojim drugaricama, saborkinjama iz AFŽ-a, pa samim tim i naš festival okuplja umetnice koje se na svom polju delovanja bore protiv nasilja, za bolje društvo, aktivistički se bave umetnošću i svojim uspesima razbijaju stereotipe da je ženi mesto u kući, a ne u javnoj sferi. I uvek nam je važan ne samo umetnički deo festivala nego i socijalni. Otuda otvaramo feminističke teme u javnom prostoru i nudimo žensku perspektivu. Ta celovitost koju čini žensko stvaralaštvo, umetnost, pokretanje gorućih rodnih tema je nešto što je od prvog dana misija AFŽ-a - ističe Srijemac.

Dame o heroinama

Pre godinu dana održan je i prvi festival „Vila“ koji je okupio evropske, regionalne i domaće heroine umetnosti, u srcu najstarijeg nacionalnog parka u Srbiji, u Vrdniku i to u čast pesnikinje, novinarke, gitariskinje, Milice Stojadinović Srpkinje. Evo šta su neke od njih istakle ko su za njih heroine.

Nataša TapuškoviĆ, glumica „Heroine su po meni sve one hrabre žene i svoje za koje nema veze kojim se poslom bave već je najvažnije da budu dosledne u svojoj ideji šta god ta ideja bila. To su žene koje prave iskorake.”

Natali Dizdar, pevačica „Mislim da od žena danas, u tom smislu heroina, ima puno očekivanja i puno je toga što moraju obaviti u životnom veku.”

Amira Medunjanin, pevačica

„Svaka žena koja uspe u današnjem vremenu ostati svoja i držati se svog pravca i ne odustati nikad od sebe i od svojih snova i svojih nekakvih želja je heroina. U današnje vreme očekuje se puno od žene.“

Nataša Miljković, novinarka i voditeljka

„Ako pokažemo da zaboravljamo velike žene šta kažemo našim ćerkama onda, kakvu im poruku šaljemo. Ja sam za to da treba odati poštovanje onima kojih više nema, a na čija smo dela ponosni, ali još više mi nedostaje da heroinama za života kažemo da su velike.”

Tarja Turunen, pevačica

„Uvek moram da pomenem da za mene heroina moja majka, da više nije među nama, ali da je bila veoma jaka žena i da sam je razumela tek kasnije u svom životu kada sam i sama postala majka i tada sam počela da shvatam kakva je ona zaista bila kao osoba. Uvek je bila tu da podrži moju umetnost”.

Ona dodaje da ne možemo govoriti o bezbednom okruženju za žene, kada je samo u ovoj godini 18 žena izgubilo život u porodično-partnerskom kontekstu. S jedne strane, dodaje, imamo ogroman napredak kada je reč o donošenju zakona, usvojene su Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, zatim i Strategija za rodnu ravnopravnost od 2021. do 2030. godine. - Reklo bi se da na papiru sve štima. I zaista ti pomaci itekako jesu važni, ne želim da ih minimalizujem, ali s druge strane mi uprkos tome imamo poražavajuću statistiku. Poražavajuću i zabrinjavajuću realnost, rekla bih. Fali spremnost države da pošalje svaki put nedvosmislenu i jasnu poruku da je nasilje prema ženama nedopustivo, kažnjivo. Ne samo na deklarativnom nivou. Da se zakoni sprovode, da se pozivaju na odgovornost profesionalci koji zahvaljući svom nečinjenju i pogrešnom postupanju nisu sprečili femicid koji je mogao biti sprečen - zaključuje Srijemac.

B. Pavković