НОВИ САД ГРАД КУЛТУРЕ Ове јесени, након првог филма о Новом Саду, "Либерта"- рађање града" као серија
Нема много градова на свету који су имали ту привилегију да добију екранизацију свог настанка, а још је мање оних који за тако важан историјски моменат добијају чак и телевизијску серију. Прва филмска сага о настанку Новог Сада као слободног града угледала је светлост дана у оквиру пројекта Европске престонице културе, када је пре скоро годину дана, под отвореним небом Петроварадинске тврђаве, реализована премијера филма "Либерта-рађање града".
Ове јесени стиже и телевизијска серија која ће проширити причу филма и детаљније приказати не само ослобођење Новог Сада и добијање статуса града, јединственог који је тај статус добио мирним путем, већ и читаву Војводину као простор где се српска култура и традиција најтешње преплићу са европским идеалима и изазовима тог времена.
- Прилика да радите на оваквом пројекту се указује једном у животу или никада - рекао је уочи годишњице премијере филма „Либерта – рађање града“ редитељ и сарадник на сценарију Гвозден Ђурић. - У том смислу сигуран сам да још увек нисмо свесни значаја самог филма и ТВ серије и да ће се утисци формирати тек након неке озбиљне временске дистанце. Како ТВ серија има седам епизода, јасно је да је сама прича, за разлику од филма, много сложенија и обимнија. И нека то буде позив за гледаоце, који су погледали или ће тек погледати филм, да свакако не пропусте серију.
Филмска сага „Либерта – рађање града“ од самог почетка рађена је са планом да буде и филм и серија. Тренд да се филмови из српске кинематографије након своје премијере прикажу и у виду телевизијске серије наставља се и са пројектом „Либерта – рађање града“ како би гледаоци могли да виде и ширу причу коју су редитељи замислили. Како се приближава премијера серије, која је планирана за јесен ове године, редитељ и сценариста Жанко Томић истиче да је филм фокусиран на догађаје из жанра политичког трилера, док серија знатно шири перспективу на социјалне, људске и интимне аспекте приче.
- Рад на "Либерти" је трајао пуних пет година, нето, а бруто, са прекидом због пандемије коронавируса, шест и по година - открива Томић. - Завршен је и изгледа онако како смо га Гвозден Ђурић и ја замишљали, и то је једино битно.
Гвозден Ђурић потврдио је то да, с обзиром на чињеницу да су се стварање филма и ТВ серије „Либерта – рађање града“ све време одвијали паралелно, нека посебна захтевност се у том смислу није осетила, осим оне која се генерално односи на сам процес снимања. По његовим речима, тај процес у овом случају није био нимало једноставан због специфичности епоха, компликоване локације итд.
Значај филма „Либерта – рађање града“ за Нови Сад
У јулу prеthodnе године, врхунац програмског лука "Тврђава мира" Европске престонице културе била је премијера остварења „Либерта – рађање града“ под ведрим небом Петроварадинске тврђаве. Гледаоци овог филма, а ускоро и серије, вратили су се у прошлост и сазнали мање познате историјске чињенице о времену када је Петроварадински шанац уврштен у ред слободних краљевских градова, али и томе како је изгледала борба за слободу у 18. веку.
- Нови Сад је запрепашћујуће мало „сликан“ у нашој кинематографији у односу на његов историјски и културни значај, а посебно у односу на капацитет једног универзитетског града са Академијом уметности која већ педесет година производи филмске уметнике - сматра Жанко Томић. - Али поред овог спољног плана, постоји и дубински због којег је пројекат попут „Либерте“ значајан за град. У питању је потрага за идентитетом и колективним духом града, пореклом менталитета и оног квалификатива „новосадски“ који тако често користимо у свакодневном говору.
Гвозден Ђурић истакао је и то да су филм и ТВ серија „Либерта – рађање града“, осим што причају причу о настанку нашег града, и својеврсна визуелна монографија.
Она ће за будуће генерације Новосађана остати један веома важан подсетник о томе да су истинска мултикултуралност и разумевање различитости његова суштина од самог настанка, и то никада не треба да заборавимо, каква год времена да дођу - поручује Ђурић.
Марија Терезија је 1. фебруара 1748. године издала повељу којом је Петроварадински Шанац уврштен у ред слободних краљевских градова, чиме је Нови Сад изникао из мира и данас са поносом обележава сваки први фебруарски дан као Дан Града. Тада се додељује и традиционална Фебруарска награда за најзначајнија дела и постигнућа грађана и грађанки Новог Сада.
Редитељ и сценариста Жанко Томић и редитељ и сарадник на сценарију Гвозден Ђурић наставили су причу о томе зашто је овај пројекат за њих важан и због чега су се определили да испричају причу о настанку Новог Сада.
- Одговор на овакво питање, сигуран сам, не може бити једноставан, тј. вероватно је и немогуће одговорити на њега јер је повезан са унутрашњим световима, жељама, страстима, дилемама и сл., које никада до краја не освестимо - сматра Гвозден Ђурић. - Међутим, цитирајући Мерил Стрип када каже да има теорију о томе да "филмови делују на пољу снова, где ми сањамо себе", овај филм и ТВ серија би, између осталог, вероватно могли да буду и плод неког давнашњег сна који је коначно одлучио да постане стварност.
Жанко Томић на то додаје да је "Либерта– рађање града" наставак приче и догађаја који су prеthodili његовом пројекту „Вере и завере“.
- Та веза је готово невидљива јер је интимна и пребачена читава два века уназад - објашњава он. - Присутна је једино кроз лик млинара Лебенсхајма, који је значајан лик у Тишмином роману "Вере и завере", чији се далеки предак појављује у филму "Либерта – рађање града" као први немачки досељеник у тадашњи Петроварадински Шанац. Наиме, бавећи се "Верама и заверама", схватио сам да је, из перспективе новосадског микрокосмоса, кључна последица Другог светског рата била готово потпуни нестанак читаве две заједнице, јеврејске и немачке, које су са Србима основале и из мочваре подигле град наспрам Петроварадинске тврђаве. У луку између та два времена је опомена да је фашизам кадар да за свега неколико година уништи нешто што је две стотине година стварано.
Важност пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе“
Нови Сад је не само један од ретких градова чији је настанак овековечен у кинематографији, већ вероватно и једна од ретких, ако не и једина Европска престоница културе која је у години титуле тиме могла да се похвали. Томић и Ђурић за тај пројекат имају речи хвале.
- Мислим да је пројекат успео да у великој мери буде надстраначки и грађански - наводи Жанко Томић. - То је само по себи велики успех. Волео бих да је пројекат донео више користи независној уметничкој сцени јер мислим да је она истовремено и највиталнија креативно и најугроженија егзистенцијално.
Гвозден Ђурић изразио је уверење да ће, поред свих евалуација које ће бити урађене, прави и суштински значај пројекта "Нови Сад – Европска престоница културе", као веома специфичног и важног културно-уметничког процеса, моћи да се види тек у годинама које су пред нама.
Б. Павковић
