ODJECI UPRAVO ZAVRŠENOG NEO FESTIVALA Arigato novosadske publike

Prvo veče na programu su bila dela francuskih autora Ravela, Debisija, Damaa, uz izuzetak belgijskog kompozitora E. Isaija, čije je prisustvo na programu opravdano njegovim studijama i kasnijem radu u francuskoj prestonici. Druge večeri atraktivnog naslova „Klasika ala cingareze“, publici je ponuđen repertoar 17. i 18. veka – Lekler, Teleman i Mocart i, u drugom delu, uzbudljivi opusi inspirisani romskim folklorom. Na oba koncerta nastupili su japanski umetnici Fumika Mori, violina, Jukiko Uno, violina, Šiori Kuvahara, klavir i Šinosuke Inugaj, klavir. „Tim domaćina“ činili su Jožef Bisak, viola, Marko Miletić, violončelo, Laura Levai Aksin, flauta i Ivana Pavlović, harfa. Možda ovo deluje kao najava nekakve „utakmice“, ali nije o tome reč. Reč je o izvanrednom susretu i spoju „reprezentacija“ naizgled dalekih kultura, srpske i japanske, koje su u muzici našle svoju zajedničku teritoriju, zajednički jezik, a to se osećalo pri izvođenju svakog od opusa ove dve večeri.

Francuska dela se kod nas često izvode, pa je najava koncerta Veče francuske muzike 29. juna očekivano izazvala veliko interesovanje. Međutim, publika nije znala da je NEO festival upriličio raritetne muzičke trenutke: tri od šest Debisijevih sonata kod nas se na jednoj večeri nisu još čule, od toga je Sonata za flautu, harfu i violu imala svoju novosadsku premijeru. Umetnici su ove bisere literature impresionizma izveli posvećeno i sa vidnom radošću, budući da to nije bio njihov prvi susret. Naime, fondacija EU-Japan fest, koja je i ove godine pomogla NEO festival, i ranije je omogućila ovim muzičarima da sarađuju, tako da su ovogodišnji nastupi samo potvrdili prijateljstvo zasnovano na jeziku muzike. Solističke numere – Ravelov La Vals i Damaovu Introdukciju i alegro pružile su auditorijumu uvid u neke od najvirtuoznijih partitura francuske muzike koje su japanski umetnici izveli vrhnuski, sa dirljivim razumevanjem poetike oba kompozitora.

Na večeri nazvanoj „Klasika ala cingareze“ u prvom delu programa slušao se odličan Teleman, još bolji Lekler i uvek svež Mocartov Klavirski kvartet. Drugi deo večeri bio je posvećen stavovima čiji je naslov aludirao na Rome i romsku muziku. Reč je o partiturama Hajdna, Krajzlera, Bramsa i Ravela. Mora se, međutim, reći da se tu ne radi o muzičkim citatima, niti o nekom konkretnom romskom muzičkom stilu, već o tome kako su pomenuti kompozitori bili inspirisani ovim nomadskim narodom u čijem je DNK takoreći upisana muzika.

I ovde se doživeo praznik virtuoziteta, iskreno, posvećeno muziciranje koje je začinjeno zadivljujućim bisom: japanski pijanista Šinosuke Inugaj, inače majstor improvizacije, naočigled auditorijuma stvorio je „svoju“ verziju Bramsovog netom izvedenog Ronda, uplićući u ovaj ad hok kreiran potpuri i eho Montijevog Čardaša i neke druge poznate muzičke motive. NEO festival je ovom improvizacionom čarolijom zatvoren, a mi možemo samo da utvrdimo da su japanski umetnici doneli nešto od kulture posvećenosti samuraja, da su bili doslovce „samuraji muzike“ i da su, zajedno sa našim renomiranim instrumentalistima, podarili Novom Sadu koncerte za pamćenje. Arigato/ Hvala!

        I. Prodanov