Intervju: Glumica Borka Tomović o deceniji emisije "Plava ptica"
Glumica Borka Tomović, koja se u javnosti najviše proslavila nezaboravnom ulogom Maje, u čiji je lik uskočila nakon Marije Karan u seriji „Ljubav, navika, panika” i danas je sinonim za talenat i dobar humor, kojim uspeva da nasmeje i one najmlađe gledaoce, budući da je u karijeri dosta posvećena igri za decu.
Gledali smo je u brojnim televizijskim naslovima, poput „Mješovitog braka”, „Cvata lipe na Balkanu”, „Žena sa Dedinja”, „Urgentni centar”, „Istine i laži” i „Ubica mog oca”.
Ipak, pre dve godine sve je iznenadila nesvakidašnjom i posve misterioznom ulogom u seriji „Crna svadba”, u kojoj su je gledaoci upoznali najpre kao brižnu suprugu Vesnu i tek naizgled manje bitan karakter u toj priči, koja se na samom kraju pokazala kao glavni likza nastavak priče, čije snimanje uskoro treba da počne. Kako je i sama nakon emitovanja prve sezone istakla, to je za nju bio jedan od najuzbudljivijih scenarija koje je imala priliku da pročita i priča koju nije mogla da ispusti iz ruke.
I gledaoci i ona raduju se novim epizodama, čiji se dalji tok vešto krije od javnosti.
Do tada, gledamo je u emisiji „Plava ptica”, koja i nakon pune decenije emitovanja i dalje leti. Svake subote oko podneva na prvom programu Radio-televizije Srbije mališane podučavaju i zabavljaju gospođa Ž i gospodin Y, odnosno glumci Osman Ahmed i Borka Tomović.
Pored njih, najmlađe TV gledaoce zabavljaju i podučavaju i mnogi drugi učesnici ovog serijala, pod rediteljskom palicom Miodraga Kolarića. I dalje su tu zanimljivi gosti, poučne pitalice, putovanja brodom i mnogo toga još. O ovoj specifičnoj emisiji, kao i o dramskoj karijeri za stariju publiku, za čitaoce „Dnevnika” govorila je glumica Borka Tomović.
U seriji „Istine i laži” tumačili ste lik psihologa. Da li svakom čoveku treba psiholog, s obzirom da svi imamo prostora da budemo bolji?
– Pošto sam ja, pre nego što sam igrala psihoterapeutkinju Vanju, išla na terapiju godinama, nekako sam sa svojim prijateljima podelila to divno iskustvo i mnoge od njih podstakla da krenu sami na psihoterapiju. Ja verujem da je svakome potrebno neko objektivno mišljenje i objektivna osoba, što često ljudi oko nas ne mogu da budu. Samim tim, kada ste u problemima, apsolutno toplo preporučujem da to bude prava adresa. S tim što, naravno, svako nalazi neki svoj način, neki svoj put kako da pomaže samom sebi. Nekome je to možda razgovor sa duhovnikom ili šta god, ali meni je terapija mnogo pomogla i izuzetno sam srećna i zahvalna tom periodu u kom sam aktivno išla na terapiju.
Kad se pomisli na vaše uloge u TV serijama, ostala je zapažena ona iz „Crne svadbe”. Da li više volite da igrate savremene ili uloge iz epohe?
– Ne pravim razliku. Volim da igram dobre uloge, one koje su slojevite, zanimljivo napisane, uloge koje me inspirišu i koje mi nekako traže da sebe preispitujem u nekim novim okolnostima. Tako da, epoha ili savremenost - svejedno mi je, u vezi sa tim, više je upravo ovo sve što sam navela.
Dostojevski vam je, čini se, i inspiracija i opsesija, bar kad je u pitanju pozorište?
– Pa, naravno. To je jedan od najvećih pisaca. I to, kako je on ulazio u slojevitost ljudske duše, mislim da niko nije uspeo kao on. Setila sam se skoro - tokom studija, odnosno tokom cele druge godine, bavila sam se likom Nastasje Filipovne iz „Idiota”. Volela bih da imam priliku i da odigram nešto od Dostojevskog u svojoj karijeri. Nadam se da će se to i dogoditi.
Vodite već više od decenije emisiju za decu „Plava ptica”. Da li se rad za najmlađu publiku razlikuje od rada za odrasle?
– Ja sam zaposlena u pozorištu za decu, radim sa decom i vodim emisiju za decu već deset godina, tako da je moj rad dosta usmeren na njih. Decu, pre svega, volim i poštujem kao neka mlada bića koja se razvijaju i kojima je potrebno da ih ne potcenjujemo, već da budemo neka vrsta podrške u njihovom razvitku. Tako da sve te stvari kojima se bavim, a u vezi sa decom, su, ja se nadam, baš to - neke pametne stvari koje mogu da čuju i nauče, najviše kroz „Plavu pticu” i da im pomognu da usade način mišljenja i neke vrednosti za koje ja verijem da su večne i neprolazne.
Nemanja Savić