Интервју: Глумица Борка Томовић о деценији емисије "Плава птица"

Гледали смо је у бројним телевизијским насловима, попут „Мјешовитог брака”, „Цвата липе на Балкану”, „Жена са Дедиња”, „Ургентни центар”, „Истине и лажи” и „Убица мог оца”. 

Ипак, пре две године све је изненадила несвакидашњом и посве мистериозном улогом у серији „Црна свадба”, у којој су је гледаоци упознали најпре као брижну супругу Весну и тек наизглед мање битан карактер у тој причи, која се на самом крају показала као главни ликза наставак приче, чије снимање ускоро треба да почне. Како је и сама након емитовања прве сезоне истакла, то је за њу био један од најузбудљивијих сценарија које је имала прилику да прочита и прича коју није могла да испусти из руке.

И гледаоци и она радују се новим епизодама, чији се даљи ток вешто крије од јавности.  

До тада, гледамо је у емисији „Плава птица”, која и након пуне деценије емитовања и даље лети. Сваке суботе око поднева на првом програму Радио-телевизије Србије малишане подучавају и забављају госпођа Ж и господин Y, односно глумци Осман Ахмед и Борка Томовић.

Поред њих, најмлађе ТВ гледаоце забављају и подучавају и многи други учесници овог серијала, под редитељском палицом Миодрага Коларића. И даље су ту занимљиви гости, поучне питалице, путовања бродом и много тога још. О овој специфичној емисији, као и о драмској каријери за старију публику, за читаоце „Дневника” говорила је глумица Борка Томовић.

У серији „Истине и лажи” тумачили сте лик психолога. Да ли сваком човеку треба психолог, с обзиром да сви имамо простора да будемо бољи?

– Пошто сам ја, пре него што сам играла психотерапеуткињу Вању, ишла на терапију годинама, некако сам са својим пријатељима поделила то дивно искуство и многе од њих подстакла да крену сами на психотерапију. Ја верујем да је свакоме потребно неко објективно мишљење и објективна особа, што често људи око нас не могу да буду. Самим тим, када сте у проблемима, апсолутно топло препоручујем да то буде права адреса. С тим што, наравно, свако налази неки свој начин, неки свој пут како да помаже самом себи. Некоме је то можда разговор са духовником или шта год, али мени је терапија много помогла и изузетно сам срећна и захвална том периоду у ком сам активно ишла на терапију.

Кад се помисли на ваше улоге у ТВ серијама, остала је запажена она из „Црне свадбе”. Да ли више волите да играте савремене или улоге из епохе?

– Не правим разлику. Волим да играм добре улоге, оне које су слојевите, занимљиво написане, улоге које ме инспиришу и које ми некако траже да себе преиспитујем у неким новим околностима. Тако да, епоха или савременост - свеједно ми је, у вези са тим, више је управо ово све што сам навела.

Достојевски вам је, чини се, и инспирација и опсесија, бар кад је у питању позориште?

– Па, наравно. То је један од највећих писаца. И то, како је он улазио у слојевитост људске душе, мислим да нико није успео као он. Сетила сам се скоро - током студија, односно током целе друге године, бавила сам се ликом Настасје Филиповне из „Идиота”. Волела бих да имам прилику и да одиграм нешто од Достојевског у својој  каријери. Надам се да ће се то и догодити.

Водите већ више од деценије емисију за децу „Плава птица”. Да ли се рад за најмлађу публику разликује од рада за одрасле?

– Ја сам запослена у позоришту за децу, радим са децом и водим емисију за децу већ десет година, тако да је мој рад доста усмерен на њих. Децу, пре свега, волим и поштујем као нека млада бића која се развијају и којима је потребно да их не потцењујемо, већ да будемо нека врста подршке у њиховом развитку. Тако да све те ствари којима се бавим, а у вези са децом, су, ја се надам, баш то - неке паметне ствари које могу да чују и науче, највише кроз „Плаву птицу” и да им помогну да усаде начин мишљења и неке вредности за које ја веријем да су вечне и непролазне.

Немања Савић