IZ ARHIVA GRADA: Izgradnja tunela na Mišeluku
O povezivanju leve i desne obale Dunava na mestu današnjeg Mosta slobode razmišljalo se još u posleratnom periodu, a ideja je ozvaničena Generalnim urbanističkim planom Novog Sada iz 1974. godine.
Sačinjeno je šest idejnih rešenja, a usvojeno ono koje je imalo estetske kvalitete, ali i prednosti u pogledu nesmetane plovidbe brodova, bržeg uklanjanja leda i erozije rečnog korita. Tako je tadašnji Bulevar 23. oktobra, odnosno današnji Bulevar oslobođenja, postao gradska saobraćajnica i značajan ulazni pravac za Novi Sad.
Prema rečima direktora Istorijskog arhiva Grada Petra Đurđeva, glavni projekat mosta je urađen 1974. godine, pripremni radovi započeti su u aprilu, a glavni početkom septembra 1976. godine. U saobraćaj je pušten simbolično, 23. oktobra 1981. godine, na dan kada je 1944. Novi Sad oslobođen u Drugom svetskom ratu.
– Izgradnja tunela, koji je projektovao inženjer Radivoje Petrović, započeta je u avgustu 1979. godine, a završena kada i most, 1981. godine – kaže Đurđev. – Uporedo s tunelom građene su i razvodne saobraćajne petlje Trandžamenta, čiji je projektant inženjer Milan Vukojčić. Tuneli su izgrađeni ispod površine zemlje, na dubini od oko 20-30 metara, i to iskopom velikog useka, što je prvi put učinjeno u našoj zemlji. Dve tunelske cevi su dugačke 390 i 377 metara, a njihov armiranobetonski svod od devet metara omogućava prolaz najviših drumskih vozila.
Tuneli koji su činili nastavak mosta oštećeni su tokom NATO bombardovanja 3. aprila 1999. godine.
– Nakon što je procenjena šteta, pokazalo se da je neophodno pored urušenih delova tunela zameniti oštećeni ventilacioni sistem, postaviti nove reflektore i trafostanicu, ali i zameniti vodovodne cevi koje preko mosta idu do fabrike vode na novosadskoj strani – nabraja Đurđev. – Prve procene su pokazale da će popravke i ponovna izgradnja pojedinih delova koštati šest miliona evra, što je i obezbeđeno preko Evropske komisije za obnovu i razvoj.
Sasvim druga vremena donela su i druge potrebe. Novi Sad bi narednih godina trebalo da dobije tri mosta, koja će rasteretiti saobraćaj. Ponovo se gradi tunel, doduše, ne u samom gradu, već na obroncima Fruške gore, koji će biti najduži u zemlji, a zajedno sa Fruškogorskim koridorom uticati na saobraćaj u gradu.
S. Kovač
