ИЗ АРХИВА ГРАДА: Изградња тунела на Мишелуку
О повезивању леве и десне обале Дунава на месту данашњег Моста слободе размишљало се још у послератном периоду, а идеја је озваничена Генералним урбанистичким планом Новог Сада из 1974. године.
Сачињено је шест идејних решења, а усвојено оно које је имало естетске квалитете, али и предности у погледу несметане пловидбе бродова, бржег уклањања леда и ерозије речног корита. Тако је тадашњи Булевар 23. октобра, односно данашњи Булевар ослобођења, постао градска саобраћајница и значајан улазни правац за Нови Сад.
Према речима директора Историјског архива Града Петра Ђурђева, главни пројекат моста је урађен 1974. године, припремни радови започети су у априлу, а главни почетком септембра 1976. године. У саобраћај је пуштен симболично, 23. октобра 1981. године, на дан када је 1944. Нови Сад ослобођен у Другом светском рату.
– Изградња тунела, који је пројектовао инжењер Радивоје Петровић, започета је у августу 1979. године, а завршена када и мост, 1981. године – каже Ђурђев. – Упоредо с тунелом грађене су и разводне саобраћајне петље Транџамента, чији је пројектант инжењер Милан Вукојчић. Тунели су изграђени испод површине земље, на дубини од око 20-30 метара, и то ископом великог усека, што је први пут учињено у нашој земљи. Две тунелске цеви су дугачке 390 и 377 метара, а њихов армиранобетонски свод од девет метара омогућава пролаз највиших друмских возила.
Тунели који су чинили наставак моста оштећени су током НАТО бомбардовања 3. априла 1999. године.
– Након што је процењена штета, показало се да је неопходно поред урушених делова тунела заменити оштећени вентилациони систем, поставити нове рефлекторе и трафостаницу, али и заменити водоводне цеви које преко моста иду до фабрике воде на новосадској страни – набраја Ђурђев. – Прве процене су показале да ће поправке и поновна изградња појединих делова коштати шест милиона евра, што је и обезбеђено преко Европске комисије за обнову и развој.
Сасвим друга времена донела су и друге потребе. Нови Сад би наредних година требало да добије три моста, која ће растеретити саобраћај. Поново се гради тунел, додуше, не у самом граду, већ на обронцима Фрушке горе, који ће бити најдужи у земљи, а заједно са Фрушкогорским коридором утицати на саобраћај у граду.
С. Ковач
