JEZIKOMANIJA Ka­kvo će vre­me bi­ti sutra?

Znam lju­de ko­ji u dnev­nim no­vi­na­ma či­ta­ju sa­mo ho­ro­skop i ka­kvo će bi­ti vre­me su­tra ili u na­red­nom pe­ri­o­du.

Mo­žda ste pri­me­ti­li (a mo­žda i ni­ste!) da je je­zik u tim tek­sto­vi­ma dru­ga­či­ji: Da sko­ro i ne­ma gla­go­la, da se ma­hom ko­ri­ste pri­de­vi (hlad­no, to­plo, sne­žno, vru­će...) Ti isti pri­de­vi se po­re­de: hlad­ni­je, naj­hlad­ni­je... Pri­dev VRUĆ ima pra­vil­no po­re­đe­nje: VRUĆ, VRU­ĆI, NAJ­VRU­ĆI!

Ne­ka du­go­roč­na prog­no­za se iz­no­si za pe­ri­od od-do (a ne za vre­men­ski pe­ri­od od-do!)

Tem­pe­ra­tu­ra je VI­ŠA ili NI­ŽA. A ako že­li­te da ko­ri­sti­te su­per­la­tiv, bi­će NAJ­VI­ŠA (ni­ka­ko naj­vi­ši­ja!) ili NAJ­NI­ŽA!

PO POD­NE (ili PO­SLE POD­NE) se pi­še odvo­je­no kad se ko­ri­sti kao od­red­ba (u šest sa­ti po pod­ne), a kad se ko­ri­sti kao ime­ni­ca – za­jed­no (ne­delj­no po­pod­ne, sva­kog po­po­dne­va). Za PRE POD­NE va­ži isto to. Ako je od­red­ba pi­še se odvo­je­no (pre pod­ne će bi­ti sun­ča­no), a ako je ime­ni­ca pi­še se za­jed­no (sva­kog pre­po­dne­va).

To­po­ni­mi ko­ji se če­sto ko­ri­ste je­su Ti­moč­ka ili Ne­go­tin­ska kra­ji­na, Bal­kan­sko po­lu­o­str­vo... Stra­ne sve­ta se pi­šu ma­lim slo­vom, a slo­že­ni­ce spo­je­no (ma­lim slo­vom): se­ve­ro­za­pad, ju­go­i­stok... kao i pri­de­vi se­ve­ro­i­stoč­ni, ju­go­za­pad­ni...

Na­ta­ša Mir­ko­vić