Film o proterivanju Srba iz Hrvatske "Oluja" i posle tri nedelje jedan od najgledanijih

Film, koji je za samo nekoliko dana života u bioskopima širom zemlje gledalo više od 30.000 ljudi, 28 godina od proterivanja Srba iz Hrvatske, doneo je potresnu priču o stradanju običnog čoveka iz 1995. godine. Glavni lik ove filmske priče je Ilija, kojeg tumači Jovo Maksić, a koji u želji da spreči dalje napade na selo, gde je zamalo ostao bez sina Petra, formira diverzantsku jedinicu sa ciljem da uništi neprijateljsko gnezdo iz kojeg se selo napada.

Radnja se prepliće sa sudbinom Brace, u izvedbi nedavno preminulog Davora Janjića, koji je navikao da sve plaća i potkupljuje, pa čak i ljudski obraz, ali u toku „Oluje” doživljava snažan preokret i shvata da novac ne može da mu pomogne. Poseban pečat priči daje osvetnička misija Daneta, kojeg je ilustrovao Zlatan Vidović, a koji gubi svoga brata, prateći tragediju brojnih drugih srpskih porodica. 

Film je nastao po ideji Omega produkcije, a scenario i režiju potpisuje Miloš Radunović, koji je za „Dnevnik” rekao da je najveći uspeh ovog filma to što mu ljudi pišu da on odloženo „radi”, odnosno, da gledaoci o njemu razmišljaju i nekoliko dana posle gledanja. 

 – Neko mi je na Fejsbuku napisao: „Ako se mi ne sećamo ko će se sećati” i mislim da je to suština svega. Ako se mi ne sećamo nesreće našeg naroda ko će drugi da je pamti. Bitno je da se ne zaboravi tema filma, jer kad ljudi zaborave onda se stvari ponove, a ja ne bih voleo baš nikome da se ovo ponovi, pogotovo ne nama. Mislim da je ovo bitna tema generalno za ovaj narod – rekao je za za naš list Radunović i dodao da politika uvek u temi filma, koju je obradio, provejava kao uzrok, ali da je njega interesovala posledica i stradanje malog čoveka. – Mali čovek je koleteral u svim ratovima, nevažno sa koje strane. Mali čovek uvek strada. U tim nesrećnicima je patnja i tuga jednog naroda. 

Kako je objasnio u ceo proces rada ušao je pre više od dve godine, kada se najpre bavio istraživanjem. Za potrebe scenarija uradio je više od 30 intervjua sa onima koji su preživeli „Oluju”.  

– Nakon toga sam dramatizovao to što sam prikupio, napravio sam od raznih priča koje sam čuo nekoliko glavnih likova, jer film ne trpi 30 glavnih junaka. Te ispovesti su bile užasno stresne, težak je to bio proces jer ti ljudi ne žele da se sećaju onoga što su prošli, teško im je da se otvore i da vam prenesu taj svoj jad i tugu. Onda kad počnu da vam veruju i onda kad počnu da pričaju onda se stvarno naslušate zla svakojakog. Uglavnom su to bili ljudi iz Beograda, poreklom iz Like – istakao je reditelj i scenarista ovog ostvarenja za naš list i dodao da je i samo snimanje za celu ekipu bila svojevrsna „Oluja”. – Baš nam je bilo naporno, radili smo u doba korone, stalno je neko bio u karantinu, a onda smo imali i nesrećni slučaj da nam je kolega Mili pao sa stene i poginuo na Tari. Trudili smo se da priča bude verodostojno prikazana. 

Za kreativan proces i na samom snimanju celoj ekipi od velike pomoći bio je glumac Jovo Maksić koji je i sam preživeo „Oluju”, te je celoj ovog priči, kako smo saznali, dao posebnu autentičnost. I mladi Ivan Vujić, kojeg je publika upoznala pre nekoliko godina u filmu „Kralj Petar Prvi”, proveo je sa starijim kolegom dosta vremena na samom snimanju, a njegovo iskustvo bilo mu je od velike pomoći. 

– Sa Jovom Maksićem sam dosta pričao jer je on sve ovo što je prikazano u filmu prošao i dobio sam od njega nekoliko savršenih saveta. Opet je lakše kada na setu imamo nekoga ko je mogao da nam prikaže stvar, nekoga ko je prošao „Oluju”, a pomogao mi je dosta i jezički – istakao je Ivan Vujić koji u filmu tumači lik mladog Petra koji je prinuđen da sa majkom beži iz svog doma i priključi se dugoj koloni koja pod pritiskom odlazi u susednu zemlju, a čiji je lik inspirisan jednim od dečaka čija je slika na traktoru u koloni izbeglica obišla ceo svet. 

Mladi glumac, kojeg već sada upoređuju sa Slavkom Štimcem, koji je takođe kao dečak imao svoja prva iskustva pred kamerama i na velikim filmovima, dodao je da je ponosan na celu ekipu jer su uspeli da završe i snime dobar film. 

– Nakon što sam i sam pogledao film bio sam iznenađen. Iako sam znao scenario, film je ostavio baš jak utisak na mene. Mislim da film nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Svako iz svog ugla može da ga pogleda i tumači, ali je prilično potresan – zaključio je Vujić. 

U filmu, pored Jova Maksića, Zlatana Vidovića, Davora Janjića i Ivana Vujića igraju i Marija Pikić, Milica Stanković, Marko Baćović, Novak Bilbija, Jelena Čović, Jakov Jevtović, Vahid Džanković i drugi. I novosadski glumac Ljubiša Milišić tumači jednu od glavnih uloga - lik Stevana koji tokom rata gubi svoje najbliže i koji ilustruje posledice jednog ratnog stanja u kojem se čovek našao. Kako je za „Dnevnik” ispričao snimanje mu je fizički bilo prilično zahtevno, a potresne scene koje su najemotivnije za lik Stevana zahtevale su punu koncentraciju i pripremu od nekoliko dana unapred. 

– U procesu smo targetirali te scene koje su izuzetno emotivne. Birali smo sredstva kojima ćemo ih odigrati iz nekog drugog iskustva - filmskog i pozorišnog. Uz pomoć reditelja i dobre pripreme našli smo rešenja koja smo i upotrebili na snimanju – kazao je za naš list Ljubiša Milišić i dodao da je nekada teško izlazio iz mračne energije ove priče i nakon snimajućih dana. – Mogu reći da sam se nakon snimanja scena u kojima Stevan gubi prijatelja i porodicu osećao prilično iscrpljeno i ispražnjeno, mnogo više nego kod onih scena u kojima je bilo fizičkih napora, kao kada smo morali da nosimo kolegu na nosilima. Fizički je to bilo zahtevno, ali ove emotivne scene ostavljale su mnogo veće posledice na nas, potrošnja je bila prilično velika. 

Glumac je dalje naglasio da se film „Oluja” na pravi način pozabavio onim što se dešavalo običnim ljudima, te dodao da smatra da u tome i jeste vrednost ovog ostvarenja. 

– Miloš Radunović se dobro setio da to uradi bez obaziranja na uzroke, na političku situacije, na današnje konotacije svega. To je srećno izbegnuto, ne s namerom da se izbegne nego je namera bila da se bavi ovom temom na baš ovaj način. Mislim da bi trebalo da se uradi još puno filmova sa ovom temom, materijala je strašno mnogo. Trebalo bi da se urade i neka istraživanja i snime i drugi igrani filmovi koji bi se bavili time zašto je došlo do svega ovoga, ali to su već osetljiva pitanja na nivou politike – objasnio je Milišić dodajući da je pitanje šta je prava istina, te da je mi znamo na osnovu svedočenja običnih ljudi.  – Mislim da je to dobar početak da se taj period obrađen u filmu malo razlista kao neki luk u više slojeva, pa da se stigne do suštine. Valjalo bi jednog dana da se i ta strana razotkrije. Nadam se i mislim da je mlađa generacija pametnija, a ne bih voleo da dođu i situaciju da ispituju svoju hrabrost na ovakav način. Nadam se da oni neće morati da osete to što je moja i nešto starija generacija doživela i prolazila 90-ih godina.

 Vladimir Bijelić